Loboda hranljivo i lekovito lisnato povrće koje se koristi kao spanać, zelje i blitva. Jestiva loboda je povrće iz porodice Amaranthaceae, podporodice Chenopodioideae.

To je rod sa velikim varijacijama u vrstama i široke rasprostranjenosti. Mnoge vrste iz tog roda su jestive, a najomiljenija je vrsta Atriplex hortensis koja se još naziva loboda, planinski spanać, francuski spanać. Najčešče se uzgajaju dve verzije lobode, crvenkasta – domaća (Atriplex hortensis) i bela – divlja (Chenopodium album). Crvenkastu verziju ove biljke nazivaju baštenska pepeljuga.

Gajenje lobode je jednostavno. Seje se rano u proleće, čim vremenske prilike dozvoljavaju da se uđe u parcelu, na rastojanje 30-40 cm red od reda. Niče sporo, tek kad se zemljište dobro zagreje. Posle nicanja se proređuje na rastojanje 20-30 cm. Brzo raste na plodnom i vlažnom zemljištu, razvija listove veličine dlana čoveka. Listovi se javljaju naspramno i podbiraju se kao kod duvana.

Loboda je dobra za jelo samo dok je mlada, a lišće sočno i mesnato. Lišće se bere sve dok ne razvije cvetonosno stablo, a onda postaje štetno po zdravlje, jer se naglo povećava sadržaj oksalne kiseline. U povoljnim uslovima, stablo lobode odraste u visinu do dva metra i formira mnoštvo grana na kojima formira cvetove i seme.

Loboda ne sadrži toksine ali se ne sme konzumirati ako raste na tlu koje je tretirano veštačkim đubrivom, jer nakupljaju štetne nitrite u svom lišću. Dakle, ovu biljku za hranu morate uzgajati organski. Jestiva loboda ima blago laksativno delovanje.  Seme sadrži saponine koji su otrovni, iako se oni slabo apsorbuju u organizam i mogu se uništiti kuvanjem, treba biti oprezan sa semenjem. Dakle, lišće se konzumira sirovo ili kuvano, seme obavezno kuvano.

Sa samoniklim biljem treba biti oprezan  jer postoji još nekoliko vrsta lobode koje nisu jestive (smrdljiva ili opora loboda, srcolisna loboda i grozdasta loboda).

Izvor:zelenamrezavojvodine.wordpress.com

Loboda ukusno sočno povrće