Potrebe pšenice za hranivima odnosno elementima: azot, fosfor i kalijum su znatne. Ako je jesenas urađeno ono što je trebalo – osnovno đubrenje sa fosforom i kalijumom (sračunato prema agrohemijskim analizama zemljišta), može se mirno i spokojno sačekati dobro bokorenje ( još samo da ima snežnog pokrivača).

Na osnovu podataka istraživanja, pšenica iznese u proseku za jednu tonu zrna, plus slamu koja nosi to zrno: azota 25 kg , fosfora 10 kg i 30 kg kalijuma.
Azot je kao hranivo od velikog značaja za pšenicu. Učestvuje u izgradnji lisne mase, stabljike, omogućuje pravilno i dobro bokorenje, a samim tim deluje na rast i razviće biljke odnosno na prinos pšenice.

Pšenici treba obezbediti azot tokom cele vegetacije. Od predviđene količine azota za određeni prinos treba rasturiti jednu jednu polovinu pre oranja i zaorati, i na taj naćin obezbediti dobro bokorenje. Drugu polovinu predviđenog azota treba dodavati kroz prihranjivanje.

Kod lošijeg razvoja biljaka i na lakšim zemljištima (brže ispiranje azota) primenjuju se dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje do kraja marta, sa četvrtinom predviđene količine azota i to UREA-om, a drugo prihranjivanje do kraja aprila četvrtinom azota, đubrivom KAN-om i tada bi moglo da se primeni đubrenje mikroelementima ako za to postoji potreba.

Količine azota koje treba primeniti za visok prinos, u ukupnoj vrednosti treba da budu od 80-100-120 kg/ha. Sa povećanjem količine azota treba biti oprezan, zbog mogučnosti poleganja useva i osipanja zrna, što zavisi od osobina sorti koje se gaje.

Kod prihranjivanja, a i uopšte kod đubrenja na kiselim zemljištima bez obzira na vreme primene treba izostaviti UREU i uvek primenjivati AN ili KAN.
Sve ovo treba imati u vidu kod određivanje količina đubriva. Pre svega, treba uraditi hemijsku analizu zemljišta i na osnovu toga sračunati optimalne količine đubriva. Na taj način će se uz manja ulaganja ostvariti maksimalni prinosi.

Izvor:PSSS

Sa Novom godinom kreće i briga o prihrani pšenice