Ove ribe se tako nazivaju zato što su im peraje od kože poduprte koštanim ili rožnatim bodljicama („zrake”), za razliku od mesnatih peraja koje karakterišu klasu Sarcopterygii.

Zrakoperka (Alosa pontica) može da se nađe kako u satkim tako i u slanim vodama. Sreće se u Azovskom i Crnom moru. Među rekama koje bira su Dunav, Don, Dnepar, Dnjestar. Njeno telo je izduženo i spljeskano, pokriveno škrgama. Obojeno je u srebrnasto. Dostiže dužinu do 35 cm. Sreću se i duži primerci. Ova vrsta ribe se ne odlikuje značajnom težinom - obično dostiže do 600-700 grama. Glava zrakoperke je relativno mala, a usta - velika. Ribe ove vrste mogu da budu krupne i sitne. Zrakoperka ima zube. 

Razmnožavanje se dešava u periodu od aprila do jula. Obično ženke bacaju ikru na rastojanju od 500 km od ušća reka. Odvojеna zrnca se kreću nizvodno. Kad su mali, hrane se algama i slično. Zrakoperka sazreva kad napuni 3 godine. Ponekad i malo kasnije. Oni retko žive više od 7-8 godina.

Ulov zrakoperke sa obale ponekad predstavlja teškoću, jer su prolazi na odstojanju. Prema strasnim ribarima, najbolji ulov čeka onoga koji ide u lov zrakoperke rano ujutru ili kad se smrkava. Ona može da se ulovi sa obala najviše tokom marta i aprila, a takođe i u septembru i oktobru. Iskusni ribari preporučuju da se ova vrsta lovi na štapiću.

Zrakoperka je za nas cenjena hrana najviše zbog činjenice da se u njoj nalaze natrijum, kalijum, magnezijum, fosfor, kalcijum, cink, selen, gvožđe, riboflavin, niacin, tiamin, koji su od značaja za pravilan razvoj našeg organizma. Meso od zrakoperke se javlja još i kao izvor vitamina A, B5, B6, B12. Konzumacija ove ribe deluje opšte učvršćujuće, ojačava imuni sistem i deluje pozitivno pri fizičkom i psihičkom umoru.

Izvor:bonapeti.rs

Riba Zrakoperka, poznata još kao Dunavska skuša