Osnovni mikronutrijenti neopodni organizmu za normalno funkcionisanje su ugljeni hidrati, proteini i masti. Masti, kako biljnog, tako i životinjskog porekla su važne, jer bez njih ne bi mogao da se odvija niz funkcija u organizmu. Postoje različite vrste masti, a transmasti su najopasnije, zato ih treba izbegavati.

Trans masti nastaju hidrogenizacijom biljnog ulja koje na taj način prelazi u čvrsto stanje, i koje se potom koristi za prženje i u proizvodnji raznih prehrambenih proizvoda kao što su margarin, gotova jela, kolači, keksi, čokolade, itd. Trans masti se između ostalog koriste da bi pomenuti proizvodi ostali duže sveži i da bi bili ukusniji. Međutim, utvrđeno je da konzumiranje trans masti povećava rizik od smrti usled srčane bolesti za 28% i šanse za razvoj kardiovaskularnog oboljenja za 21%.

Koja hrana sadrži trans masne kiseline?

Ishrana bogata trans mastima može da dovede do povećanog nivoa holesterola u krvi, povećanja LDL holesterola i smanjenja HDL holesterola, što zauzvrat povećava i rizik od kardiovaskularnih oboljenja, moždanog i srčanog udara. Za početak treba izbegavati proizvode kod kojih je na ambalaži navedeno da sadrže hidrogenizovane masti i ulja (ili margarin), kao što su keksi, kolači, torte i peciva. Parcijalno hidrogenizovana ulja se koriste i pri prženju raznih grickalica i brze hrane (pomfrita, hamburgera, i sl.). Meso i mlečni proizvodi sadrže prirodne trans masti za koje stručnjaci smatraju da, ukoliko se umereno konzumiraju, nisu štetne po zdravlje kao industrijske trans masne kiseline.

Šta su trans masti i zašto su one loše za nas, koja hrana ih sadrži?