Услов да се остваре добри резултати су квалитетна прасад а добра нега ће само помоћи остварењу профита. Одгој прасади је једна од најкритичних, а економско гледано и најважнија фаза у свињарској производњи.

Пропусти начињени у овом периоду не могу се надокнадити у следећем периоду. Да бисмо добили што већи број квалитетних прасади по леглу, треба обратити пажњу на исхрану и негу крмаче, нарочито у другој половини супрасности па до четврте недеље после прашења. Основни циљ је да да довољно квалитетног млека за прасад и да што мање смањи телесну масу. У супротном, њено наредно легло ће бити мањег и слабијег квалитета. Да бисмо избегли веће губитке телесне тежине и проблем са плодности, треба нормирати дневни оброк на основу уздружне и продуктивне потребе. Свињи са 12 прасади потребна је дневна количина хране око осам килограма (основа је 1,5-2 кг + 0,5-0,6 кг по прасету).

Прасад у периоду од рођења па до преласка у товилишта су најосетљивија и тада доживљавају највеће промене и стресове.

Стресни агенси у одгоју прасади сврстани су у неколико група:

И група – топлота (хладноћа), промаја, неодговарајућа светлост, хладан под, ваздух и сл.

ИИ група – пренасељеност, формирање нове групе, пресељавање и сл.

ИИИ група – ветеринарске интервенције (кастрирање, апликација лекова, узимање крви и сл.)

ИВ група – неправилна и неквалитетна исхрана

Из ових разлога су нарочито први дани по рођењу и после залучења веома значајни у свињарској производњи.

Одгој прасади се спроводи у неколико периода:

- одгој прасади на сиси (0 – 4 недеље узрасти),
- одгој залучене прасади (4 – 6,7 недеље узраста), и
- завршни (7- 10, 11 недеље узраста).
Прасад – добра нега доноси велики прираст
Најкритичнији период у одгоју прасади је током прашења и у првих неколико дана након прашења. Од укупног угинућа у одгоју и тову, чак 80% губитка настаје у овом временском периоду. Најчешћи узроци угинућа прасади су:

- пригњечење,
- гладовање прасади,
- мала телесна маса при породу,
- заразне болести (пролив,упала плућа, и сл) и
- закржљала прасад.
Прасилиште треба бити просторно добро очишћено и дезинфиковано, крмача обично опраси онолико прасади колико има сиса. По рођењу прасад треба очистити, нарочито нос и уста због продора ваздуха до плућа. Пупчана врпца се најчешће сама прекине, ако није, онда је сами пресецамо на 4-5 цм од стомака уз дезинфекцију јодом. Треба им омогућити да што пре посисају мајчино млеко-колострум, јер самим тим уносе прве количине антитела којим формирају пасивни имунитет (отпорност на спољашне утицаје), а касније на основу пасивног граде активни имунитет. Почетком прашења колострум садржи највише антитела, а временом тај број се брзо смањује тако да за шест сати има упола мање количине антитела у себи. Исто тако смањује се способност слузокоже танког црева новоопрашене прасади за усвајање антитела из колострума. Уколико крмача опраси више прасади од сисе, вишак се подмеће крмачи која се прасила у исти дан, али тек кад попије мајчино млеко. Уколико за то не постоји могућност онда се пуштају да сисају у две групе и то 7-8 пута дневно. По правилу слабија се доје на прве сисе јер оне имају више млека (због уједначења).
Активира ензиме потребне за несметану пробаву хране

- Добар старт прасади без пролива
- Обезбеђује уједначену киселинску базу
- Веома сварљив
- Смеша са премиксом 6122 3,5% примењује се код прасади након предстартера око 40-ог дана живота па све до 25 кг телесне масе.
- Специјално припремљене компоненте (куване житарице и фулл фат соја)
- Због високог садржаја аминокиселина витамина и микроелемената позитивно утиче на имуни систем прасади
- Висока конзумација хране и високи дневни прирасти
- Смањује стрес након залучења
Првог дана живота секу им се зуби (очњаци) а може и реп. Због недостатка витамина и гвожђа у млеку, прасад се витаминизирају другог или трећег дана (федекс, АД3Е, евитаселен и сл.). У првој недељи се обележавају, а кастрирање се углавном врши 2-3 недеље након прашења а може и 5-7 дана по рођењу уколико тестиси немају неку аномалију. У боксу је неопходно поставити појилицу како би се прасад навикла да пију воду.

Основна храна у прве две недеље за прасад је млеко које задовољава њихове потребе у енергију и храњиве материје. Од 8-9 дана узраста даје им се предстартер у траговима (мања количина), како би храна увек била свежа и чиста. Новоопрашена прасад немају своју терморегулацију, зато додатним загревањем треба обезбедити температуру у прасилишту око 32 Ц. Одбијање прасади је изузетно стресно и оставља последице. Циљ је неутралисати последице и смањити стрес.

Прасад треба одбити са 28 дана старости (25 – 32 дана), са 6 и више килограма (просек 7-8кг). Са прасадима након одбијања треба још 2-3 дана користити предстартер. Прасад су у време одбијања навикнута да козумирају крмне смеше. У периоду од 4-6 недеља узраста користити стартер, а у периоду од 7-11,12 недеље гровер за исхрану. Овај период карактерише веома интезиван прираст у кратком временском периоду, уз мали утошак хране по јединици прираста. Брзи прираст (за 50-55 дана прасад увећају своју масу за 4-5 пута) изискује висококвалитетне крмне смеше храњива биљног и минералног порекла.
Одгој прасади може бити једнофазни и двофазни
Једнофазни одгој прасади је мање раширен, целокупни одгој се одвија у боксевима за прашење из којих се само изводи свиња. То је за прасад повољније, нарочито у здравственом погледу. Међутим због цене коштања боксева за прашење једнофазни одгој постаје скупљи и мање прихватљив за ширу праксу. Двофазни је стандарднији и заступљенији.

Прасад се по залучењу (после 4 недеља) односе у посебне просторије које су подешене за групни одгој. Овде се формирају групе са 30-40 прасади на основу величине и пола, са циљем да те групе буду уједначеније. Боксеви за одгој могу бити са решеткастом и пуном подлогом. Одгој са простирком (дубока простирка) је мање заступљен углавном на газдинствима где има доста простирке и више радне снаге.

Решеткаст може бити потпун и делимично решеткаст. Најповољнији је бокс са делимично решеткастим подом, где пуни део има подно грејање, где извор топлоте може бити електрична енергија или топла вода. Решеткасти подови су најраширенији и углавном су од ПВЦ материјала. Овакви подови су топли, дуготрајни и лако се чисте. Постоје још и подови од бетона, жица и сл.

Izvor:agroinfo.net

Прасад – добра нега доноси велики прираст ИСВ