У нашој земљи гаје се различите расе свиња, које се међу собом више или мање разликују. У исту расу убрајамо сва мушка и женска грла која имају: исту боју длаке и коже, исте облике појединих делова тела; приближно пођднаку плодност и време стасавања за приплод; сличну брзину товљеша, која приближно пођеднако искоришћавају храну и дају приближно исте количине и каквоћу меса и сала, односно сланине.

Поједине расе створене су током дужег времена. Према наведеним својствима све се могу поделити на: примитивне, прелазне и ллемените расе. Прву групу сачињавају оне расе које су постале више као резултат дејства природних услова без већег утицаја човека. Оне су одгајене под лошим условима и зато се одликују великом отпорношћу према лошим условима живота. Слабе су плодности, касно стижу за приплод и слабо искоришћавају храну. Најбољи претставник ове групе је наша планинска домаћа свиња позната под именом „шишка.

Насупрот овој је група племенитих или културних раса. Ове расе су створене планским радом човека и одликују се великом плодношћу, раним стасавањем за приплод, брзим лорастом и добрим искоришћавањем хране, али су зато доста •осетљиве према лошим условима живота. Најизразитији претставниди ове групе су бела (јоркшир) и црна (беркшир) енглеска свиња. На средини између ове две групе налазе се прелазне расе у које убрајамо наше моравско свињче, црну’ славонску манголицу, багуна итд.

Према томе дају ли, кад се утове као млада грла више масти или меса, све расе можемо углавном поделити у две групе: масне и меснате. Најбољи претставник прве групе је мангалица, а друге јоркшир.

Izvor:seoski poslovi

Расе свиња за тов