Orezivanjem treba da se stvori takvo stablo koje će u punoj rodnosti moći da ponese težinu obrastajućeg drveta i roda, odnosno plodova, a da pri tom ne dođe do lomljenja ili jačeg povijanja celog stabla ili pojedinih skeletnih grana.

U toku formiranja krune, kruska pocinje da formira cvetne pupoljke, cak neke sorte, druge godine po sadnji na stalnom mestu. Veliko opterecenje rodom, u ovom periodu se ne preporucuje, jer bi to umanjilo opstu vitalnost vockice i nemogucnost da se formira zeljeni oblik krune. Dozvoljava se porast jednom broju manje razvijenih letorasta, da se na njima formiraju cvetni pupoljci i da donesu rod. Pri tome, valja se drzati principa: produzni letorasti se ne prekracuju, prekracivati se mogu grancice sa cvetnim pupoljcima.

Grancice, koje nemaju cvetne pupoljke (jednogodisnje) se ne prekracuju. Na takvim grancicama, kad se prekrate, u zavisnosti koliko je prekracena, razvija se vise letorasta i umesto jednog ili dva letorasta formira se metlast izgled, time se pogorsavaju uslovi za fotosintetske aktivnosti. 

Za pravilno izvodjenje rezidbe neophodno je da se razlikuju cvetni od lisnih pupoljaka, starost rodnih grancica kao i starost rodnog drveta. Rodne grancice su stare svega jednu godinu, a rodno drvo je visegodisnje. Transformacija lisnog u cvetni pupoljak traje godinu dana, da bi se vec naredne godine iz cvetnog pupoljka razvio plod. Proces transformacije od lisnog pupoljka do ploda traje dve godine. Na proslogodisnjoj grancici iz lisnog pupoljka, pri optimalnim uslovima formiraju se cvetni pupoljci. To je rodno drvo staro na kraju vegetacije dve godine, sa rodnim grancicama starim jednu godinu. Ovo rodno drvo je vrlo produktivno, jer je na njemu veliki broj rodnih grancica sa jos vecim brojem cvetnih pupoljaka, odnosno cvetova.

Rezidba za rod kruske se izvodi slicno na svim oblicima krune. Jacina rezidbe zavisi od starosti stabla kruske. Po pravilu mlade vocke su i vece bujnosti, pa se takva stabla manje orezuje nego slabo bujna i zakrzljala. To znaci da se treba pridrzavati principa : duga(slabija) rezidba na bujnim stablima ubrzava i povecava rodnost, a kratka(jaca) rezidba povecava bujnost i usporava rodnost. Duge grancice s terminalnim cvetnim pupoljkom se ne orezuju, samo se proredjuju. Slozeno rodno drvo obavezno podmladiti, pri cemu se prevode na neku grancicu. Takav se postupak sprovodi u cilju obnove rodnog drveta. 

Najproduktivnije je rodno drvo staro dve i tri godine. Pored toga je i nezaobilazan princip: na stablu sa malo cvetnih pupoljaka, ostavlja se rezidbom, vise rodnih grancica sa cvetnim pupoljcima i obratno - vise cvetnih pupoljaka - treba obaviti proredjivanje i skracivanje rodnih grancica i rodnog drveta. Na stablima sa mnogo starog rodnog drveta rezidba se izvodi njihovim proredjivanjem, bilo sasvim, sa delom grane ili delimicno, skracivanjem tog racvastog rodnog drveta. Vodi se racuna da se iz ostavljenog dela dobije novi letorast koji treba da postane rodna grancica.Sa staroscu se produktivnost rodne grane smanjuje.

Zato rezidbom treba svake godine zameniti oko 10-30% rodnog drveta, cime se suvisne grane odbacuju i time stvaraju povoljni uslovi za zametanje i razvoj ploda, kao i izbijanje novog rodnog drveta. visegodisnje rodno drvo(orezivanje u B ili B1) Skeletne grane ne treba prekracivati vec ih prevoditi na spoljnu grancicu. Sve suve i jako povredjene grane i grancice, kao i vodopije i grane koje rastu u unutrasnjosti krune, kao i one koje se preklapaju treba odseci do osnove. Ukoliko u kruni postoji neka praznina tu treba ostaviti jednu vodopiju, ali pod uslovom da se povije, da ne raste bujno. Rodne grane stare 4-5 godina, koje su se usled radjanja iscrple treba odseci do osnove.

Agroinfo.rs/uputstva

AGROINFO SAVET: Kako se vrsi rezidba kruske?