Odgovarajuće količine mikro i makroelemenata u sastavu biljaka neophodne su za njihov normalan razvoj

Na uzgoj voća podjednako loše odražava se i višak i manjak makro i mikro elemenata. Poželjno je da znamo da prepoznamo simptome. Kod hranljivih elemenata postoji i antagonizam, odnosno neki elementi se ne slažu sa drugima, a dešava se i da jedni blokiraju druge na način da ih biljka ne može iskoristiti.

MAKROELEMENTI:

Azot

Manjak azota prouzrokuje slab vegetativni prirast, kratke i tanke mladice, sitno i bledozeleno lišće, slabije razgranjavanje, lako otpadanje plodova uskoro po zametanju (junsko) i raniji završetak vegetacije i sazrevanje plodova. Pojačana je osetljivost prema mrazu, bolestima i štetočinama.

Višak azota izaziva preteranu bujnost. Voćke imaju produženu vegetaciju u jesen, usled čega mladari do zime ne sazru dovoljno, pa lako izmrzavaju u slučaju niskih temperatura. Plodovi kasnije sazrevaju, lošijeg su kvaliteta i teže se čuvaju.

Fosfor

Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljaka, kao i razvoj mladara. Novo lišće je uspravno, tamnije zeleno i ne dostiže normalnu veličinu. Kasnije lišće dobija ljubičastu nijansu (crvenkastu), naročito peteljka i nervatura bliže njoj, što je izraženije za vreme hladnijih proleća i leta. Pri vrhu mladara nekad ostane samo po par listića sa purpurnim nijansama. Plodovi su neugledni i nedostaje im čvrstina.

Višak fosfora ne utiče negativno na biljke, ali može izazvati manjak cinka. Previše fosfora još inhibira usvajanje kalcijuma, magnezijuma, bora, gvožđa i bakra.

Kalijum

Manjak kalijuma prouzrokuje pojavu sitnog lišća, uzanog i žućkasto zelene boje, koje je docnije po obodu mrko (crvenkastobraon), naborano po sredini. Osušeni deo lista se uvija prema licu lista, a zatim se kovrdža i otpada. Izumiranje počinje od vrha. Plodovi su sitniji, slabije obojeni i sa manje šećera. Meso plodova je sunđerasto ili drvenasto. Otpornost prema mrazu, bolestima i štetočinama je umanjena. Na manjak kalijuma najosetljivije su kruška i šljiva, zatim malina, pa ogrozd i jabuka. Kod jagodastog voća ispoljava se u pojavi mrke boje na lišću.

Višak kalijuma, prema dosadašnjim saznanjima, ne utiče negativno na voćke. Previše kalijuma inhibira usvajanje kalcijuma.

Kalcijum

Manjak kalcijuma izaziva smolotočinu, posebno kod koštičavih voćaka (breskva, trešnja i sl.) i kruške, a kod jabuka i krušaka dolazi i do pojave ožegotina po obodu lista. Višak kalcijuma izaziva hlorozu (žućenje lišća), naročito kod kruške na dunji. Žuto lišće se najviše javlja na vrhovima mladara. Previše kalcijuma inhibira usvajanje fosfora, kalijuma i magnezijuma.

Magnezijum

Manjak magnezijuma prouzrokuje hlorozu u vidu žutih mrlja, koje se na lišću šire od središnog nerva prema obodu. Kasnije ovi delovi lišća dobiju rđastu boju, izumiru i lišće otpada idući od osnove prema vrhu (usled manjka kalijuma otpada od vrha prema osnovi). Plodovi ostaju na voćkama i posle otpadanja lišća. Manjak magnezijuma se najviše ispoljava kod jabučastog voća. Višak magnezijuma izaziva znake manjka kalijuma. Previše magnezijuma može delovati i toksično na neke organe voćke, posebno na mlado lišće. Previše magnezijuma inhibira usvajanje kalcijuma.

Sumpor

Manjak sumpora može se odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema, ali do toga obično ne dolazi jer sumpora ima dovoljno u svim zemljištima, a često se nalazi i u mnogim đubrivima i pesticidima. Višak sumpora prouzrokuje promene - povrede na lišću i plodovima, naročito kod agruma, i to samo na kiselim zemljištima. Previše sumpora inhibira usvajanje kalcijuma i magnezijuma.

MIKROELEMENTI:

Gvožđe

Manjak gvožđa izaziva hlorozu lišća. Lišće je obično bledožuto i znatno sitnije, dok su nervi i dalje zeleni. Hloroza se posebno često javlja kod dunje i u voćnjacima na teškim zemljištima alkalne reakcije.

Višak gvožđa nije pokazao negativan uticaj na voćke. Previše gvožđa inhibira usvajanje fosfora.

Bor

Manjak bora izaziva pojavu sitnog lišća u vidu rozete na vrhovima mladara i sušenje samih vrhova, a često i celih grana na periferiji krune. Oštećenja na kori i plodovima imaju izgled sličan oštećenju od fuzikladijuma, naročito kod jabuke i kruške. Višak bora deluje štetno. Kod šljiva je zapaženo sušenje mladara. Na deblima dolazi i do pucanja kore, a na peteljkama do pojave plutastih tkiva - mesta. Na plodovima se pojavljuje tamnjenje epidermisa ispod pega (kod jabuke) ili mrtvih plutastih pega u mesu ploda ispod pega (kod kruške).

Mangan

Manjak mangana utiče na menjanje boje lišća, koje postaje prošarano flekama različite boje. Voćke imaju manji broj listova, koji su hlorotični između nerava. Manjak mangana se javlja samo na alkalnim zemljištima.

Višak mangana na zemljištima kisele reakcije može da izazove nekrozu kore.

Cink

Manjak cinka izaziva sušenje vrhova mladara, skraćivanje internodija i pojavu zakržljalih listova u rozetama. Između glavnih nerava lišće dobija žućkastu boju, kovrdža se i postepeno suši. Na manjak cinka posebno su osetljive jabuka, kruška, šljiva, trešnja, kajsija i orah. Plodovi su im nejednaki po veličini, a često i deformisani.

Višak cinka, prema dosadašnjim saznanjima, nema negativan uticaj na voćke.

Bakar

Manjak bakra prouzrokuje promenu vršnih listova, koji se vitopere, savijaju naviše, suše i otpadaju idući od vrha prema osnovi mladara. Manjak se najčešće javlja na zemljištima koja imaju dosta organske materije (treset i slično).

Višak bakra, koliko je do sada poznato, nema negativan uticaj.

Molibden

Manjak molibdena, prema dosadašnjim saznanjima, ne deluje štetno na voćke. Ipak, u slučaju da ga nema dovoljno u zemljištu voćke se mogu prskati natrijum-molibdatom u koncentraciji 750-1000 ppm (mg na 1 kg suve materije).

Visok pH (bazno zemljište) inhibira usvajanje gvožđa, cinka i bakra.

Izvorvoćarskisavetnik.com

Optimalna ishrana biljaka