Prvi plantažni zasad masline u Krčedinu na Fruškoj gori, prvih stotinu sadnica, podigao je poznati vinar Dragan Stevanović. Ukoliko ovaj pionirski zasad da dobre rezultate, što znači kvalitetno maslinovo ulje, planira i proširenje zasada pod maslinama.

Stevanović je poznati fruškogorski vinar, a vina iz njegove vinarije "Breg"- grašac, tamjanika, sila, šardone, pino noar, sve češće se nalaze u ponudi restorana u Vojvodini kao i na trpezama ljubitelja vina. Odlučio je da se tu ne zaustavi i nastavio je sa investiranjem u prvi maslinjak.

Kaže da su želeli da uz vinovu lozu podignu još neki višegodišnji zasad. Razmišljali su o smokvama, ali su potom dobili informaciju da postoje sorte maslina koje izdržavaju i niže temperature. Kod višegodišnjih zasada sve potiče od kvalitetnog sadnog materijala. Da prava sorta bude posađena na pravom mestu. Prave savete su dobili od Milutina Karasa iz kompanije Agrofertikrop i njegovih partnera iz Italije. 

- To su sorte Casaliva, Pendolino kao oprašivač i Leccino. Sve su se potvrdile na većim nadmorskim visinama i podnose mrazeve i minuse i zato smo se i odlučili za njih - priča sagovornik.

Već su tu prvi plodovi, pun rod očekuju u petoj godini

Kako dodaje, Casaliva se gaji u Trentu.

- Ona je podalpska, ali visokorodna sorta. Pendolino je najveći oprašivač među maslinama i on zauzima pet odsto u našem zasadu. Maslina je samooplodna, ali je uvek dobro dodati neki oprašivač.

U zasadu su posađene dvogodišnje i jednogodišnje sadnice, a da se radi o kvalitetnom sadnom materijalu potvrđuje činjenica da na mladim stablima već u prvoj godini ima maslina.

Proizvodiće maslinovo ulje

Kada je reč o tehnologiji proizvodnje, međuredni razmak je šest puta šest metara. Nakon analize zemljišta, za osnovno đubrenje je upotrebljen MAP i stajnjak. Nakon toga je usledilo duboko oranje. Prilikom sadnje upotrebljavana su Yarina đubriva, a ekipa inženjera je postavila i sistem za navodnjavanje kap po kap. Kada je reč o zaštiti, u prvoj proizvodnoj godini se koriste preparati na bazi bakra i biostimulatori. A u narednim godinama zaštita će biti zahtevnija.

Domaćin otkriva gde će biti plasirano maslinovo ulje.

- Pun rod se očekuje u petoj godini. S obzirom na to da je reč o uljanim sortama proizvodićemo maslinovo ulje. Plasman će biti isključivo u vinariji - kaže Stevanović i dodaje da imaju u planu i da se bave turizmom.

- Izgradićemo objekte i plasman sopstvenog maslinovog ulja će nam dobro doći. Taman će objekti biti spremni zajedno sa maslinovim uljem.

Veliki planovi i za vinogradarsko

Stevanovićeva vinarija pod vinovom lozom ima 22 hektara.

- Plan nam je da do kraja sledeće godine "izađemo" na 30 hektara. Grašac, tamjanika, sila su autohtone sorte. Sve više ljubitelja vina, kako domaći tako i strani, žele da probaju specifičan ukus naših sorti. To je bila izvorna ideja nas u vinariji i našeg enologa Borisa Kovača. Bio je to i koncept kod crvenih sorti, tako da smo zasadili probus, pino noar i širaz - kaže on i napominje da će vina od probusa i širaza na tržište biti plasirana 2025.

U njegovoj vinariji angažovani su radnici iz Krčedina, Slankamenačkih vinograda, Slankamena i Sasa. Stevanović kaže da poslodavcima i domaćim investitorima u Srbiji nije lako zbog brojnih obaveza i pravila koja moraju da se ispoštuju i prema zajednici, kao i prema radnicima. Ali, kako kaže, isplati se ulagati u radnike. Kroz fer način poslovanja oni prepoznaju svoj interes da što duže ostanu u firmi.

"Tečno zlato"

Maslinovo ulje se često naziva "tečnim zlatom" i sa razlogom zauzima ključno mesto na trpezama širom sveta. Ne samo da je u pitanju namirnica izuzetnog ukusa, već se može pohvaliti i brojnim nutritivnim i zdravstvenim prednostima.

Prema poslednjim podacima Međunarodnog saveta za maslinu (IOC), globalna proizvodnja maslinovog ulja iznosi približno 3,1 miliona tona godišnje. Španija je neprikosnoveni lider u ovoj industriji, proizvodeći gotovo polovinu svetske količine - oko 1,5 miliona tona godišnje. Na drugom mestu se nalazi Italija sa oko 300.000 tona, dok Grčka i Turska slede sa 200.000 i 180.000 tona godišnje. 

Interesantno je da maslinovo ulje nije rezervisano samo za mediteranske zemlje. Proizvodnja u zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Čilea beleži značajan rast. Na primer, Kalifornija, koja prednjači u proizvodnji maslinovog ulja u SAD, godišnje proizvede oko 15.000 tona.

Najskuplje je grčko

Kada je reč o kvalitetu, ne može se preskočiti klasifikacija maslinovih ulja. Na tržištu se mogu naći ekstra devičansko, devičansko, rafinisano i ulje od komine maslina. Ekstra devičansko maslinovo ulje (EVOO) važi za najkvalitetnije, jer se dobija hladnim presovanjem, bez upotrebe ikakvih hemikalija i odlikuje se niskim nivoom slobodnih masnih kiselina (manje od 0,8 odsto).

Jedno od najskupljih na svetu je "Lambda" iz Grčke čija cena može dostići i do 250 dolara za pola litra. Ovo ulje se proizvodi isključivo od maslina "Koroneiki" koje se beru ručno i prerađuju istog dana kako bi se očuvala svežina i nutritivna vrednost.

Tržište raste

Tržište maslinovog ulja doživelo je značajan rast u poslednjim decenijama i predviđa se da će se taj trend nastaviti. Globalno tržište ovog ulja procenjeno je na približno 14 milijardi dolara u 2021. godini i očekuje se da će dostići 19 milijardi dolara do 2026. godine, sa stalnom stopom rasta od oko 6,2 odsto godišnje.

Berba maslina je često ručna i zahteva dosta radne snage, što može biti i pozitivan faktor u unapređivanju lokalne ekonomije, posebno u ruralnim sredinama. Međutim, izazovi ekološkog karaktera, poput nekontrolisanog navodnjavanja i korišćenja pesticida, zahtevaju odgovorno upravljanje resursima kako bi se očuvala održivost proizvodnje.

Maslinovo ulje je izuzetno bogato sastojcima koji imaju blagotvoran efekat na zdravlje srca. Nekoliko studija pokazalo je da njegova redovna upotreba može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i određenih vrsta raka.

Agroinfo.rs/ D02S

VEĆ IMA PLODA: Maslinjak, ali na Fruškoj gori