Iako joj je pre dve i po decenije namenjena uloga zaštitnika biljaka u zapadnoj Evropi azijska bubamara pravi štetu u voćarstvu i medicini

Poslednjih godina osim domaće crvene bubamare u Srbiji je prisutna i azijska bubamara, koja je najčešće narandžaste boje. Uvezena je pre dve i po decenije iz Kine u zapadnu Evropu sa ciljem da uništava  lisne vaši na gajenim biljkama u plastenicima i staklenicima, jer su im one glavna obročna hrana. Međutim, kako su se previše namnožile postale su prava napast za poljoprivredne plodove i stanovništvo. U početku njihove pojave kod nas smatralo se da su bezopasne, ali je ubrzo dokazano da pričinjavaju štetu na poljoprivrednim plodovima i izazivaju alergiju kod ljudi.

U Srbiji su se pojavile pre desetak godina, najpre na Fruškoj gori, zatim su uočene u zapadnoj, centralnoj i u južnoj Srbiji, a sada ih ima svuda. Svake jeseni i proleća primetna je najezda ovih insekata u seoskim i gradskim kućama, kao i u vikendicama. U poznu jesen ovaj insekt u rojevima zaposeda kuće u potrazi za toplim skrovištem i prezimljavanjem  U rano proleće izlaze iz kućnih skrovišta obletajući oko prozorskog stakla u nameri da izlete napolje.
Azijska bubamara (Harmonia axyridis) je višebojni insekt. Podloga krilnih oklopa je uglavnom narandžasta, ali može biti i u nijansama žute, crvene i crne boje. Velika evropska bubamara (Caccinella septempunctata) ima na telu odnosno krilima sedam ili osam crnih tačaka, dok ih azijska ima dva do tri puta više. Nisu sve azijske bubamare išarane na isti način. Postoje i one čija su krilca crna, a tačkice, crvene, žute ili narandžaste.

Vlasnici kuća i vikendica su u dilemi kako isterati rojeve bubamara iz prostorija. U svakom slučaju ih ne treba ubijati, jer gnječenjem ispuštaju žutu tečnost, alkaloid - izopropil metoksin, koji ima vrlo neprijatan miris. Ta izlučevina kontaminira prostoriju, a na čoveka može delovati alergeno, izazivajući rinokonjuktivitis. Prema navodima nekih alergologa, u SAD više od 20% ljudi koji posete lekara zbog alergije, pozitivno je na testu alergije na azijsku bubamaru. Azijske bubamare je najlakše izbaciti iz kuće tako što se pokupe usisivačem i istresu na kraju dvorišta.

Azijske bubamare su agresivne i proždrljive. Ženke polažu više jaja od običnih bubamara, i to oko 5.000 godišnje."Zbog nekoliko reprodukcionih ciklusa razmnožavanja godišnje, azijskim bubamarama često ponestane osnovne hrane (vaši, buve, fitofagni pauci), pa prelaze na poljoprivredne plodove, najčešće voće. Sitnim ubodima buše plodove i sisaju sokove. Zasad najviše oštećuju grožđe, jer vino dobijeno od zaraženih bobica, tokom skladištenja menja boju i ukus", poljoprivredni stručnjak Elenora Onć Jovanović.

Etimolozi napominju da azijske bubamare u Srbiju nisu uvezene namerno, već su došle prirodnim putem, vazduhom, a nije isključeno da su se zakačile za nečiji kamion, automobil ili avionski prtljag. Nažalost, azijske bubamare nisu i jedine bube koje su neželjeno ušle u Srbiju. Još 1992. godine u Srbiju je nenamenski uvezena kukuruzna zlatica - dijabrotika. Prvo je primećena na sremskim njivama u blizini surčinskog aerodroma, ali je njeno masovnije prisustvo opaženo tek desetak godina kasnije, posle razmnožavanja

Izvor:agroklub.rs.

Azijska bubamara napada voćne plodove i izaziva alergiju kod ljudi