Ovaj period godine rizičan je zbog pojave glodara koji mogu oštetiti zasad, pa se preporučuje sprovođenje odgovarajućih mera kako bi se ovaj proces sprečio.

Na području delovanja RC Vrbas, zasadi koštičavih i jabučastih voćnih vrsta se nalaze u različitim fazama opadanja listova ( BBCH 95-97 ),objavljeno je naportalu Prognozno-izveštajne službe (PIS).

Vizuelnim pregledom zasada voćnih vrsta, registruju se pojedinačne rupe od poljskih glodara.

Poljski glodari mogu naneti značajne štete u strništima, lucerištima i voćnjacima, u uslovima velike brojnosti. Do prenamnoženosti glodara dolazi usled različitih faktora,  kao što su povoljni klimatski uslovi, stanište, izvori hrane,  redukovana obrada, čime se smanjuje uticaj na svakodnevnu aktivnost glodara.

Voćnjaci i rasadnici su naročito osetljivi na štete od glodara.

„Prstenovanje“ kore korena je najčešće oštećenje od dugorepih miševa i takva stabla se često osuše.

Oštećenja kore na korenu voćke u vidu strija prouzrokuje podzemna voluharica, dok vodena voluharica pravi krtičnjake i oštećuje više stabala u redu. Koru stabla iznad zemlje oštećuje poljska voluharica.

Posle berbe, jesenjeg prskanja i kasnije, rezidbe, potrebno je održavati higijenu voćnjaka, da bi se uklonila sva eventualna skloništa u kojima se poljski glodari mogu nastaniti. Preporuka je da se voćnjaci redovno obilaze i da se vrši pregled aktivnih rupa, na osnovu kojih se može utvrditi brojnost poljskih glodara.

Oštećenja koja prave glodari u voćnjacima, dovode do slabljenja i sušenja voćaka. Miševi su posebno štetni u mladim zasadima jabuke, kruške, višnje, tokom jeseni, kada se skinu ratarski usevi. Njihova aktivnost i ishrana ne prestaju u zimskom periodu i mlado korenje i izdanci im predstavljaju jedini izvor hrane.

S obzirom na štete koje prouzrokuju poljski miševi i voluharice, potrebno je sprovoditi niz mera u cilju smanjenja njihove reprodukcije, korišćenjem  preventivnih, mehaničkih, bioloških i na kraju, hemijskih mera.

Preventivne mere podrazumevaju uklanjanje trave i sena, gde glodari prezimljavaju, kao i uklanjanje korova.

Mehaničke mere obuhvataju postavljanje lovnih linija od 100 klopki, koje se postavljaju noću, na rastojanju od 5 m, gde se na taj način utvrđuje njihova kritična brojnost. Biološke mere borbe podrazumevaju korišćenje predatora, pre svega ptica i postavljanje visokih motki, u obliku slova T, za njihovo sletanje. Hemijske mere podrazumevaju korišćenje registrovanih rodenticida, kada dođe do utvrđivanja kategorija brojnosti, na osnovu broja aktivnih rupa po hektaru.

Agroinfo.rs/agrosmart.net

Opasnost od pojave poljskih glodara u voćnjacima i mere zaštite