Иако су пачија јаја мање цењена од кокошјих, узгој патака може бити исплатив посао првенствено због меса и квалитетног перја. Месо младих товљених пачића је врло високог квалитета, а посебно јетра. Гајење патака је најчешће поред водених површина.

Тов патака делимо на основу услова узгоја па се тако разликују интензиван тов, полуинтензиван тов и екстензиван тов.

Интензивни тов се обавља у контролисаном амбијенту, односно пачићи су у затвореним просторијама. Овакав тов даје најсигурнији резултат производње а исплативост је највећа.

Полуинтензиван тов носи мање ризике и реч је о паткама старости од 21 дана такодје у контролисаним условима али у простору са испустима где се гаји већи број патака на мањем затвореном простору.

Екстензивни товом патака је тов патака до старости од 21 дана у контролисаном амбијенту, а онда и одношење под надстрешнице. Надстрешнице се оградјују а најбоље их је правити на слатинастим и песковитим земљиштима. Овакава тов подразумева по грлу око два квадратна метра. Простор се мора мењати након сваког турнуса али и дезинфиковати. Оваква врста това носи највише ризика и већу стопу угинућа.

Професионално гајење патака
Комерцијални (интензиван) тов патака одвија се током две фазе,а то су фаза одгоја раног подмлатка и фаза това патака старости од 21 до 49 дана.

Процес одгоја раног подмлатка почиње од обезбедјења адекватног објекта – чист, опран и окречен простор. Опрема такодје мора бити дезинфикована. У чист објекат се уносе простирке (дебљине 5 до 8 цм.) и кругови за прихват пачића. Пазите да простирка буде сува и без плесни. Када се унесу хранилце и појилице припрема се храна и укључују се грејалице дан раније како би се постигла потребна температура.

Кругови се постављају тако да пачићи по пријему буду у близини хране и извора топлоте. Препоручљива висина кругова је од 50 до 70 цм. а оптимална група је 500 једнодневних пачића за пријем. Кругови се склањају после десет дана а пре тога се постепено повећавају како би се пачићи кретали по боксу.

За грејање се највише користе електричне или плинске грејалице и то на више тачака због равномерности топлоте.

При прихвату пачића температура под грејалицама треба да буде око 35 степени, а после пријема температура се снижава дневно за по један степен, све док се не постигне температура од око 20 степени а то је за око две недеље.

Појење и исхрана
Појилице могу бити приручне или аутоматске и равномерно се распоређују у кругове. Једна појилица служи за напајање око 100 пачића. Појилице се морају прати сваког дана.

У првој фази одгоја пачићи се хране стартером (најбоља је пелетирана храна). При пријему, храна већ мора бити у круговима. Хранилице су обично цевасте или у виду тацне а једна хранилица је довољна за око 100 пачића. И оне се морају сваког дана чистити. Када пачићи достигну 15 дана хранилице се замењују хранилицама у облику валова.

Осветљење и вентилација
Пачићима је потребна светлост и то је најважније у прва три дана старости, након чега се светлост смањује. Ако је светло врло јако, то може да доведе до канибализма а ако је преслабо, пачићи ће одбијати храну.

Квалитетна вентилација је такодје врло важна за здравље и прираст пачића. Без адекватне вентилације, пачићи могу оболети од упале очног капка или оштећења дисајних путева. Могуће је и угинуће.

Пачићи су иначе живахни и отпорни, и ако постоје сви адекватни услови за гајење стопа угинућа ће бити веома мала. Укупно угинуће до 21 дана не сме бити веће од 2%. Угинули пачићи се одмах износе из објекта.

Да би се спречиле болести и угинуће, важно је редовно одржавање дезинфекционе баријере, затим током прва два дана додавати у воду ампивет са витаминима, онда заштитити пачиће од евентуалног уласка глодара и птица у објекат, водити рачуна о квалитету хране, воде и вентилацији.

Врсте и расе патака
Индијска тркачица је најбоља носиља, па се одлучите за њу ако Вам је циљ производња јаја. Име је добила због свог карактеристичног начина кретања и сталног трчкарања без гегања. Ова патка почиње да носи са 5 до 6 месеци старости. Врло је отпорна и лако се аклиматизује.

Месо индијске тркачице је лошијег квалитета, продукција перја мала али зато годишње у просеку снесе око 150 јаја, а добри (елитни) примерци 200 и више. Просечна тежина јаја је од 65 до 80 г.

Раса погодна за производњу меса и јетре је Пекинг патка, пореклом је из Кине. Она даје доста меса, јаја и перја а употребљава се и за поправљање особина других раса патака. Издржљива је и отпорна врста, брзо добија перје и лако се тови.

Размножавање патака (парење)
За оплодњу јаја је потребан мужјак у тренутку сазревања јајне ћелије. Патке се најчешће за оплодњу користе једну годину јер им се са старошћу смањује плодност.

За насад се бирају јаја која по својим особинама одговарају просечним особинама, без већих одступања. На једног патка, препоручљуиво је обезбедити сесетак патака. Превелик број патака није препоручлив јер би могли сметати паткаа, као ни премали број јер може доћи до замора.

Снесено јаје има температуру 41 °Ц и та се температура може током 5 до 6 сати смањити на 28 °Ц. што ће омогућити развој пилета у јајету. Јаја се за инкубирање морају и дезинфиковати, што се ради формалинским парама,ље одмах пошто су снесена. У инкубаторима се јаја патака држе 28 дана.

Черупање патака
Патке се ухвате за крила, врат се савије према назад и зареже се близу главе довољно дубоко, да крвари. Млада перад се одмах ставља у велику посуду с хладном водом да се охлади. За черупање, перад се умочи у врућу воду, па се перје руком лагано очупа, након чега се патка опет ставља у хладну воду.

Старије патке треба мало да одлеже да би омекшале и черупају се док су још топле па се неколико дана оставите да леже или висе на хладном месту. На крају се фине длачице фламирају над пламеном.

Савети за узгој патака