Ubraja se među najstarije autohtone rase golubova, a istovremeno se tretira i kao najbolji visokoletač u našoj zemlji.

Vodi poreklo od turskih letača koje srpski odgajivači prihvataju posle povlačenja Turaka iz Srbije i ukrštaju ih sa postojećim golubovima. Osnovni cilj u selekciji je bio stvoriti goluba koji će imati visok, dug i kružni let.

Postoje podaci da je rasa nastala oko 1800. godine na područiju centralne Srbije dok je prvi standard usvojen 1972. godine. Boja varira od bele, preko svih nijansi sive do crne.

Nisu retki ni primerci žute i bakarno crvene boje u svim nijansama. Odlikuje se jako dugim letom koji može iznosti i preko 12 časova na visinama od 800 do 1500 metara.

Sposobnost orijentacije ili sposobnost povratka kući u golubarnik posle obavljenog leta je vrlo važna za golubove koji se uzgajaju radi takmičenja. Ova osobina, pored sposobnosti za orijentaciju podrazumeva kod goluba takmičara I odre|enu fizičku kondiciju I borbenost da bi se savladale prepreke, te da bi se posle napornog leta, uprkos svim preprekama takmičar vratio u matični golubarnik.

Pismonoše imaju izrazitu moć orijentacije, a njihov kvalitet meri se brzinom povratka u matični golubarnik. Golub pismonoša se odmoran, nahranjen I napojen pušta sa određene distance da se vrati kući. Visokoletač koji je izleteo 10-12 časova u velikom visu i koji je nahranjen I napojen još prethodnog dana uveče, ako ga zahvati nevreme i udalji ga od kuće, treba da totalno fizički iscrpljen  krajnim naporom traži put do svog golubarnika. Neki golubovi, a to su retki primerci, uspevaju da se posle više dana vrate kući.

Nekad je ova rasa golubova imala mnogo bolju moć orijentacije nego danas. U periodu izme|u dva svetska rata (1918-1941) nije bila retkost da u jatima pojedinih odgajivača bude vš{e primeraka golubova starih i po 5-6 godina. To su bili iskusni i prekaljeni borci, koji su se vraćali kući  i posle 15 I 20 dana.

Procenat nestajanja golubova u to vreme bio je veoma mali, pa su odgajivačI tada držali mnogo manja jata golubova nego danas. U to vreme smatralo se da je jato od 30 komada golubova (letača i priprlodnih) veliko jato. Obično se držalo 10-15 komada (što je danas minimum) bili su čuveni u celoj Srbiji. Nesilaženje tada nije bilo problem. Ova negativna osobina javila se kasnije.

Izvor:cepib.org.rs

Srpski visokoletač