Nojevi su vrlo prilagodljivi, mogu da žive pod ekstremnim uslovima, tj. imaju dobru sposobnost aklimatizacije na gotovo sve klimatske uslove, ali im posebno pogoduje suva i umereno vlažna klima

Savremena farma nojeva poseduje: selekcijski centar za odgajivanje i gajenje matičnog (roditeljskog) jata nojeva, centar za inkubiranje i leženje jaja (pilića), objekte za tov nojeva (tovilište), pa i klanicu.
Najvažniji faktor u uspešnoj proizvodnji nojeva je kvalitetno matično jato, odnosno visoka produktivnost roditelja koju prenose na potomstvo. Kada se nojevi za parenje drže u većoj grupi, prirodnim putem dolazi do stvaranja parova. Mužjaci privlače pažnju tako što izvode poseban “ples” pred ženkama. Polno sposobniji mužjaci mogu da opsluže nekoliko ženki. 

Iako se farmski uzgoj nojeva u našoj zemlji nalazi u početnoj fazi razvoja, na farmama se koristi poluintenzivni, odnosno intenzivni sistem za uzgoj nojeva i inkubacije jaja za nasad, tj. uzgoj nojeva je u znatnoj meri organizovano na savremenim – farmskim principima.

Naše farme, po pravilu, uglavnom nabavljaju podmladak nojeva (reproduktera), različitog uzrasta, iz inostranstva, najčešće iz Francuske, Italije i drugih zemalja. Gajenje matičnog jata obavljaju na sopstvenim farmama, kao i inkubaciju jaja za nasad, odnosno tov nojeva u cilju porizvodnje, u prvom redu mesa i kože.

U uslovima veštačke inkubacije, temperatura mora da dostigne 36o C. Pred kraj procesa inkubacije, temperatura može biti malo niža pošto embrion takođe proizvodi toplotu u kasnijim stadijumima razvoja. Relativna vlažnost vazduha bi trebalo da bude između 20 i 35%. Tokom 42 dana inkubacije, jaje isparavanjem vode i ugljen dioksida izgubi između 11–18% svoje težine. Brzina i količina kojom se gubi voda zavise od relativne vlažnosti u inkubatoru, kao i od broja i količine pora i debljine ljuske.
Pošto je svako jaje drugačije, brzina i količina izgubljene vode takođe varira. Idealno je da jaje izgubi 13% svoje težine tokom 42 dana. U praksi, gubitak težine se meri za svako jaje i u tom periodu gubitak vode bi trebalo da bude upola manji nego za 42 dana, tj. 6–7%. Dobra ventilacija u inkubatoru je takođe veoma bitna, zato što embrion mora da diše. Embrion uzima kiseonik i proizvodi vodu i ugljen dioksid koji se moraju odstraniti iz jajeta. Ukoliko nema dovoljno protoka vazduha, može se desiti da se embrion uguši.

Prostor za smeštaj inkubatora
Uslovi (temperatura, relativna vlažnost) u prostorijama u kojima je smešten inkubator moraju biti kontrolisani. Prostorija mora da se provetrava i to tako što se vazduh ispušta napolje, a ne da sve vreme cirkuliše isti vazduh. Mora biti omoguæeno pranje u svim delovima prostorije. Posetioci ne smeju da ulaze u prostoriju sa inkubatorom, posuda za pranje obuće i higijenska odeća za sve radnike je neophodna oprema. Pre nego što se jaja stave u inkubator, sva oprema se mora oprati i dezinfikovati vrućom vodom i sapunom za dezinfekciju.

Objekti za odgajivanje podmlatka nojeva do šest nedelja uzrasta se izgrađuju po tipu staklenika (plastenika) i u njemu se nalazi grejno telo (lampa), odnosno «veštačka kvočka», pojilice i hranilice. Pod je nasut sa peskom debljine 10 cm. 

Zimovnici se grade od tvrdog materijala (opeke ili blokova) sa dobrom termo i hidro izolacijom u kojima nojevi provode zimski period godine. Objekat je dužine 24 m i širine 10 m. U unutrašnjosti objekta obično se nalazi manji ograđen prostor (boks) koji služi za smeštaj nojeva kojima je potreban poseban tretman, kao i pojedine veterinarske intervencije.

Letnji objekti se obično prave od drveta, u vidu nastrešica, pokriveni i ograđeni trščanom slamom, a pod se po potrebi prekriva prostirkom od slame. U sklopu njih se nalaze boksovi za držanje triova roditeljskog jata (reproduktera). Broj boksova je različit (u proseku oko 20), širina boksa je oko 8m, a dužina između 45 i 76 m. Svi boksovi (ispusti) se ograđuju žičanom mrežom sa drvenom (prirodnije) ili betonskom konstrukcijom. 

Razvoj embriona
Jaja bi trebalo staviti u inkubator sa otvorima za vazduh nagore. Jaja se moraju okretati 2 do 8 puta dnevno. Ovo spreèava taloženja otpada u samom jajetu. Razvoj embriona se može pratiti tako što se pregleda koristeæi jaku baterijsku lampu. Ovaj pregled bi trebalo vršiti svake nedelje. Neoploðena jaja ili jaja u kojima je embrion rano uginuo se moraju ukloniti, jer njihovo truljenje može da zarazi ostala jaja. U normalnim uslovima, kada embrion ugine oseæa se miris sumpora, tako da se lako mogu pronaæi i ukloniti neoploðena jaja. Kontaminacija se èesto širi ljudskim rukama i dodirom, tokom pregleda pod svetlom.

Leženje
Temperatura u delu inkubatora za leženje (izležionik, valjaonik) mora biti 2–3oC niža, a relativna vlažnost malo povišena u odnosu na ležionik (predvaljaonik). Jaja se moraju prebaciti u izležionik tokom 39 dana ili ranije, ukoliko se može čuti unutrašnje kuckanje. Ovo se dešava kada potpuno razvijen embrion probije membranu da bi uzeo vazduh, ali ne još i ljusku. Tada pile počinje da pijuče, a nakon nekog vremena, mišići vrata se stežu i jačaju što rezultira da pile probije ljusku. Posle probijanja ljuske, pile ima neograničenu količinu kiseonika i može samo da se oslobodi ljuske. Posle probijanja unutrašnje membrane, pile ne može da preživi više od 2–3 dana. 

Farmu nojeva bi trebalo smestiti po mogućnosti na što mirnije mesto, najmanje 500 m udaljenu od drugih farmi, posebno farme živine.

Pored toga, pre izgradnje farme, treba imati u vidu da teren treba da ispunjava propisane zoohigijenske norme. Pre svega, teren  treba da je ravan ili pod maksimalnim nagibom od 2 do 3%, bez udubljenja i rupa, kako ne bi došlo do ozleda nogu nojeva, jer oni dosta vremena provode u hodu, odnosno trku. Bez obzira o kojoj se kategoriji nojeva radi, potrebno im je obezbediti odgovarajuću površinu ispusta, pri čemu svaki ispust treba da ispunjava odgovarajuće sanitarno-veterinarske zahteve. Imajući u vidu da je noj ptica trkačica i da zahteva prostranstvo, u ovom slučaju, kada je reč o ispustu, važi maksima «Što više – to bolje». U praksi se nastoji da se svakom grlu obezbedi oko 2m2  podne površine u objektu i oko 40m2   prostora u ispustu. Kao prostirka u objektima najbolja je pšenična slama i temperatura u njima ne bi smela da bude niža od 5 oC (odrasla grla).  

Izvor:poljoberza.net

Uzgoj nojeva – opremanje objekata