Живинарство: Успешан почетак гајења пилића

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Гајење, односно тов пилића подразумева начин држања, храњења, напајања и заштите здравља пилића, са циљем добијања што тежег пилета, уз што мањи утрошак хране и губитак услед болести.

Која правила треба испоштовати како бисмо постигли успех у гајењу пилића?
Правила за успешан почетак гајења пилићa

У индустријском тову, који обично траје 42 дана пилићи достигну телесну масу од 1,8 кг до 2,1 кг. уз утрошак хране од 1,8 кг до 2 кг за 1 кг прираста живе мере. Да би се са успехом утовили пилићи потребно је набављати товне пилиће само од здравих, продуктивних и од болести добро заштићених родитељских јата. Тада ће пилићи бити здрави, витални, просечне телесне масе од 35 г до 40 г, без аномалија (укљештен кљун, деформација главе или тела). Само овакви пилићи биће “способни” за тов.

Пријем и насељавање једнодневних пилића
Једнодневни пилићи се из инкубаторске станице до објекта (минифарме) допремају у картонским или пластичним кутијама, које на дну имају наборану – рапаву хартију (креп папир), ради спречавања да се током транспорта пилићи повреде клизањем и раскречењем.

При насељавању пилића објекат мора правовремено да се припреми. Унутрашњост објекта и шири простор око објекта, као и путна мрежа се механички очисте – оперу апаратом под притиском и дезинфикују неким ефикасним дезинфицијенсом. У објекат се онда распростире шушка у дебљини од 8 цм до 10 цм, по читавој површини пода објекта.
После тога се уноси опрема за храњење и равномерно распореди по објекту.

Најмање 96 х пре усељавања пилића објекат, са простирком и опремом за храњење и напајање, се херметички затвори и поново дезинфикује папама формалдехида. Дезинфекција траје најмање 24 х. Потом се објекат отвара, проветрава и загрева на жељену температуру ради пријема једнодневних товних пилића.

Када пилићи стигну уносе се у кутијама и распоређују дуж објекта. Кутије се не стављају једна на другу јер би због повишене температуре у објекту могло доћи до угушења пилића. Затим се пилићи ваде из кутија и распоређују око хранилица и појилица.
Правилно одржавање амбијенталних услова: температура, влага, вентилација и режим осветљавања у живинарнику веома је важно код това пилића.

Температура
Пилићи на почетку това немају развијен терморегулациони систем, већ се исти успоставља тек са 3-4 недеље старости, те је грејање пилића кључно питање у првим данима живота. Првог дана је потребно обезбедити температуру од 33-35 °Ц а затим ће се температура постепено смањивати.

Релативна влажност ваздуха
Првих дана това вентилација је искључена, а већ након 2-3 дана почиње постепено проветравање. Оптимална влажност ваздуха у објекту бројлера је од 65-75 %.
Режим осветљавања
Врло је битан и треба обратити пажњу на интензитет и дужину трајања светла. Објекат треба да буде равномерно осветљен и да се интензитет светла може регулисати (током това се смањује).

У нашим условима бројлерске производње уобичајено је да дужина трајања светла првог дана буде 24 х, а касније 23 х светла и 1 х мрака.

Исхрана и напајање бројлера
Када се пилићи уселе у објекат њима је потребнија вода од хране. Хране имају у заосталој жуманцетној кесици, а воде немају као резерве, па уколико је ваздух сувише сув може доћи до њиховог дехидрирања (исушивања).

У првим данима по насељавању пилића користе се мале пластичне појилице, (обезбедити температуру воде од 20 до 22 ºЦ).

Док су пилићи сасвим мали, за храњење се користе обичне пластичне тацне, пречника 60 цм до 80цм, али је могуће користити и нове улошке за јаја или обрезане картонске кутије у којима су пилићи допремљени.

Насељеност
Код густине насељености треба се придржавати правила 30-35 килограма живе масе бројлера по м² подне површине (на крају това).

Густина насељености не сме да буде превелика, јер ће у том случају доћи до раслојавања бројлера, али ни мала густина насељености није добра, због недовољне амортизације објеката и непотребног утрошка енергије.

 Izvor: agromedija.rs

Живинарство: Успешан почетак гајења пилића

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Svi hoće domaća jaja...ali kada treba da se plati onda je skupo.

Pogledajte neke od najzanimljivijih činjenica o životinjama koje možda niste znali:

Ptičiji grip hara Evropom, a u Francuskoj je od novembra prošle godine uništeno više od 13 miliona komada živine zbog ove pošasti.

Koronavirus je doneo brojne probleme na svim nivoima. Kriza prati i živinarstvo, a naročito se javljaju problemi kod plasmana konzumnih jaja. Osim toga, hrana za živinu je znatno poskupela, kao i energenti.

Virus avijarne influence (pottipa H5N8) čije je prisustvo potvrđeno kod uginulih labudova na području Beograda ne prenosi se sa zaraženih ptica na ljude, ali se može preneti na domaću živinu i prouzrokovati velike ekonomske štete.

Dok evropske zemlje uveliko donose zakone kojima će se u potpunosti zabraniti kavezni uzgoj kokošaka nosilja, sprski farmeri ne znaju kakve im propise država priprema. U slučaju da i naša zemlja usvoji EU praksu, živinari će morati da pređu na druge sisteme ili će pak stavljati katance na farme.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета