Један од најисплативијих система това у говедарству јесте систем крава-теле. У Србији је све популарнији, нарочито код фармера који располажу пашњацима. Откријте које су предноси овог товног система и на чему се заснива његова исплативост.

Шта је систем крава-теле?

Међу најраспрострањенијим системима това у говедарству налази се систем крава-теле, који је усмерен на производњу говеђег меса. Овај систем подразумева специфичан начин држања говеда за тов односно производњу меса. Основни производ оваквог система није млеко, већ теле, које у оваквом систему остаје са мајком до 6 или 7 месеци старости.

У Европској унији систем крава-теле чини 36% укупног сточног фонда.

У систему крава-теле, крава највећи део године проводи са телетом на пашњаку. Ово је начин држања који није интензиван (екстензивно држање), и подразумева коришћење земљишта које није погодно за ратарску производњу.

Највећи део хране за краве и телад налази се на пашњацима. Стручњаци процењују да по грлу треба обезбедити најмање 1 хектар пашњака. У крајевима са више падавина, на бујнијим пашњацима се напасају три краве са потомцима. Удео људског рада при оваквом начину узгоја је незнатан и додатно смању трошкове.

Фазе система крава-теле
Систем крава-теле састоји се од 4 фазе:
• Телење;
• Лактација;
• Засушење музних крава;
• Припуст (осемењивање).

Телење
Што се тиче телења најбољи су термини на пролеће или на јесен. За овај систем карактеристично је и то што се краве теле саме, уз минималну асистенцију човека. Ова лакоћа при телењу постиже се избором бикова који дају мању телад, а која ће касније постизати одговарајуће прирасте (око 800 грама дневно). Важно је да се краве теле што лакше, без икаквих компликација.

Лактација
Започиње телењем и завршава се одбијањем телета. У току лактације краве могу произвести 1200 до 1800 литара млека које се у потпуности користи за истрану телета. Након одбијања телата кравама се смањује оброк уз ограничену количину сена и силаже (у зимском периоду).

Засушење
Засушење се може спроводити у току неколико дана или ођедном, уз поштовање препоручених поступака. Период засушености крава траје од одбића до следечег тељења.

Осемењивање
Оплодња крава у овом систему врши се вештачким осемењивањем или природним припустом лиценцираним биковима меснатих раса који дају мању телад. Проблем код вештачког осемењивања може бити тај што краве из оваквог система узгоја нису навикле на често присуство човека, па их може бити теже фиксирати приликом вештачког осемењивања.

Расе погодне за систем крава-теле

Као једна од најпогоднијих раса за овај систем истиче се раса Херефорд. Ова раса је једна од најзаступљенијих у систему крава-теле, из разлога што даје најбоље резултате при коришћењу врло лоше волуминозне хране. Поред тога ова раса отпорна је на болести и ниске температуре, па се без проблема тели на пашњацима и хладнијим условима.

Генерално, за тов јунади у овом систему погодне су месне и отпорне пасмине: Шароле, Лимузин, Белгијско плаво говече, Абердин Ангус.
Такође, често је и укрштање домаћих, комбинованих раса, као што је Сименталац, са биковима меснатих раса. Телад настала оваквим укрштањем добро су прилагођена условима домаћег узгоја, а трошкови се вишеструко смањују.

Заједничка особина крава погодних за овај систем јесте рано стасавање и брзо адаптирање на различите услове на фарми. Једна од предности раса погодних за овакав тов јесте и скромност у исхрани.
Такође, све расе у систему крава-теле се не музу због млека, већ млеко троши теле.

Ипак, има и оних фармера који не желе да одустану од муже. У таквим случајевима краве ноћ проводе у штали, па се музу, а онда се изводе на пашњак где се опет музу. Ове краве морају се навићи на дохрану, солило или концентрат.

Које су предности система крава-теле?

Као главна предност система крава-теле, наводи се економичност.
На економичност система највише утиче начин исхране говеда. Основно начело на којем се темељи исхрана јесте коришћење пашњака током сезоне испаше, док се у зимском периоду исхрана темељи на кабастој храни уз додатак малих количина концентрата.

Овај систем поред брдских предела са пашњацима може бити исплатив и у равничарским пределима, јер се у исхрани могу користити шећерна репа, слама, кукурузовина и слично.

Током зиме потребе крава могу се задовољити са 25 до 30 килограма квалитетне травне сенаже, комбиновано са одређеном количином концентрата.
Краве се држе ван штале на испаши док год климатски услови то дозвољавају. У току зиме краве бораве у шталама.
Због релативно кратког периода који краве проводе у штали мање је улагање у стајске објекте и другу инфраструктуру. Сама изградња штала није захтевна, већ су довољне само надстрешнице под којима стока борави током зимског периода.

Смањена је потреба за радном снагом, јер је посао чишћења у многоме олакшан.
Мањи су и трошкови за механизацију, али и за ветеринарске услуге, јер се телење крава одвија што природније.

Додатна предност система крава-теле јесте та што се оваквим дуготрајним испашама одржава плодност земљишта.

Што је дужи период испаше то је овај специфични систем економичнији.

Izvor/agromedija.rs

Систем крава-теле: Исплатив начин това у говедарству