СЕЛО

Gradovi najzanimljivijih imena u Srbiji uglavnom su nazivani po vladarima, svecima, ali i anegdotama njihovih stanovnika.

Već 20 godina lokalne i pokrajinske vlasti oklevaju da donesu novu odluku o zaštiti Gradskog parka u Vršcu, što je dovelo do njegovog vidljivog propadanja. Zabrinuti ekološki aktivisti pokrenuli su peticiju sa zahtevom da Skupština AP Vojvodine konačno donese ovu odluku.

Osnov naše poljoprivredne proizvodnje predstavljaju mali proizvođači koje moramo više ceniti i kojima je neophodno obezbediti odgovarajuće benefite kako bi se razvijali i kako bi ukupan napredak naše zemlje bio izvesniji u budućnosti. Danas vam predstavljamo uspešan primer porodičnog biznisa koji je nastao iz ljubavi prema svemu što je domaće i kvalitetno.

Najduži i najdublji kanjon u Istočnoj Srbiji, Lazarev kanjon ili Kanjon Lazareve reke, nalazi se u blizini Bora. Predstavlja atraktivnu turističku destinaciju i pravu misteriju jer još uvek nije potpuno istražen pa je zbog toga veliki izazov za ljubitelje prirode.

Evo kako se ovo selo proslavilo i zaživelo. Sve je počelo kada je predsednik seoske mesne zajednice napisao pismo zaposlenima u britanskoj ambasadi i pozvao ih u goste. Na novinarsko pitanje kako mu je to uopšte palo na pamet, rekao je: “A što pa da ne dođu u Vrmdžu?”

Srebrno jezero se nalazi nedaleko od Velikog Gradišta, a od Beograda se do njega stiže za oko sat i po ako imate sreće da vas ne zadesi gužva u putu. Ovo mesto sve je popularnije za porodični odmor, ali i za mlade.

Bukulja se nalazi u samom srcu Šumadije, na oko 80 km od Beograda, u čijem podnožju se nalaze Aranđelovac i Bukovička banja, a njen najviši vrh je visok 696 metara.

Istočni i zapadni delovi naše zemlje mogu da se pohvale najvećim brojem klisura koje doprinose lepotama Srbije... U nastavku teksta ćemo pokušati da vam dočaramo najlepše klisure naše zemlje.

Pouzdano se zna da je selo staro blizu 300 godina, arheološki nalazi govore da je na ovom prostoru bilo ljudskih staništa još u vreme praistorije, tačnije od bronzanog i gvozdenog doba.

Iako Srbija možda spada u površinom manje države može da se pohvali neverovatnim, gotovo nestvarnim prirodnim i istorijskim bogatstvom.

Šam-dud u porti Pećke patrijaršije zasadio arhiepiskop Sava II u jesen 1269. ili u proleće 1270. godine , 223 godine pre otkrića Amerike ili 120 godina pre Kosovskog boja. Druga dva duda – murika, jedan u porti crkve svetog Đorđa u Rudniku kod Srbice, a drugi, kara-dud pored Muratovog turbeta na Gazimestanu, samo su malo mlađi i po predanju su rasađeni odizdanka pećkog šam-duda.

Krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja poljoprivreda po kome imamo samo hiljdu evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum deset hiljada.

Nama naše agrarno blago nije donelo rezerve hrane, a ni većina seljaka više ne živi od svog rada. Zbog čega je institucija gospodina seljaka poljuljana danas više nego ikad? Zašto je to tako i kako poljoprivreda može da povrati primat a seljak svoj ugled?

Zašto ne bismo radili ono što smo i upropastili, ono što je mnoge generacije pre nas hranilo i podiglo u zdrave i jedre ljude.