ZEMLJORADNJA

Овај декоративни жбун, чији се мирисни цветови, који изгледом подсећају на мимозу, појављују управо у најхладнијем периоду године, од новембра до марта месеца.

Јесен је доба године када дрвеће у правом смислу те речи преузима централну позорницу у врту.

Рицинус је једногодишња, а негде и вишегодишња зељаста биљка. Пореклом је из тропских крајева и одговара му топло време, као и доста влаге

Интересовање за гајење и производњу мака је нешто што се везује за чак камено и бронзано доба, па и касније у Египту,Грчкој Риму и свуда где су га људи пробали.Поред производње уља мак се користи и као лековита биљка .

Зову не нападају економске значајне штеточине и болести, па је погодна за еколошку производњу.

Након успешног сакупљања лековитог биља, важно га је адекватно складиштити. Микроорганизми се у лековитом биљу јављају као последица неадекватног сакупљања, чишћења, недовољног сушења и неповољних услова током транспорта и складиштења.

Умешност човека у производњи шећерне репе је већа уколико се постојећи климатски и земљишни услови што је могуће боље усагласе са захтевима сорте или хибрида. Зато агротехничке мере имају за циљ да што боље искористе производни потенцијал њиве, године и хибрида, те да коригују и/или ублаже неповољно дејство производних чинилаца.

Иако знамо да се најбољи термин за пролећну сетву ратарских култура пре везује за атмосферске прилике него за доба године, време је да се полако припремамо за тај корак. Како је период пред сетву значајан за доношење битних одлука, од којих касније може зависити и висина ваших приноса, решили смо да вам мало олакшамо и проведемо вас кроз процес пролећне сетве.

Хмељ је вишегодишња самоникла биљка. Гаји се још од 8. века, а прве белешке о употреби хмеља потичу од арапског лекара Месуе из 7. века н.е. који је за чишћење крви препоручивао сируп од хмеља. Данас је у употреби само гајен хмељ. Гаји се код нас и у другим земљама, а у великим количинама најчешће се производи за потребе пивара.

У односу на традиционалне ратарске културе, алтернативне биљне културе се гаје на знатно мањим површинама упркос њиховом значају за здравље људи. У најзначајније алтернативне културе спадају крупник или спелта, камут и хељда и идеалне су за органску производњу.

Гајењем сточног грашка у комбинацији са стрним житима повећава се садржај протеина и угљених хидрата.

Већина пољопривредника различите културе сади одвојено. Јасно одвајање врста можда је продукт тежње човека ка реду и контроли. Природа се према биљкама односи другачијим принципима, па неке биљке могу заједно да се развијају.

Папаја расте као дрво, са стаблом висине до 10 метара. Листови дужине до 70 центиметара расту на горњим деловима грана. Плод је јестив, има глатку жуту или зеленкасту кору и овалног је облика. Меснати део плода је јарко наранџаст и слатког је укуса.

Урма је мала, обла воћка која расте на урминој палми у облику гроздова. Једина је биљка у Сахари која човеку може да помогне да преживи, а осим тога садржи бројне хранљиве вредности. Урма може бити браон, жуте, црвене или наранџасте боје. Често је називају и хлеб пустиње.