Baštovanstvo ne mora da bude skupo. Bilo koji način koji možete da primenite u svrhu samoobnavljanja značajna je ušteda i puno srce. Ovo su biljke koje, kada jednom posadite, više nikada ne morate ponovo da sadite.

Najbolje stvari u životu su, zapravo, besplatne. Sjajan primer za to su biljke koje se samorasejavaju. One svake godine izrastaju u novu biljku spremnu za berbu. Šta ima bolje od besplatne berbe? Na ovaj način jednogodišnje biljke oponašaju višegodišnje.

Samonikle biljke na kraju sezone ispuste mahune, kapsule ili seme. U većini slučajeva, semenima nije potrebno ništa više od zemlje na koju padnu da bi proklijala i rasla, oslanjajući se na prirodne sezonske promene.

Korišćenje biljaka koje se same rasejavaju nije nikakva novina, već stara i cenjena praksa za popunjavanje bašta. To mogu biti višegodišnje ili jednogodišnje biljke. One su prirodan rezultat organskog semena koji ste kupili prošle godine i nagrada zauvek.

Povrće koje se samorasejava

Povrtari koji uzgajaju rukolu znaju iz prve ruke za povrće koje se samorasejava. Ukoliko se ne ubere, rukola će uvek da ode u cvet, što jednostavno znači da nastavlja svoj reproduktivni proces. Rezultat toga će biti, da na jesen možete opet imati male rukole na tom istom mestu i u okolini.

Kada se poveća temperatura, rotkvice će, takođe, brzo da naprave cvetnu granu, a zatim da raseju svoje seme.

Paradajz ili tikvice, koje su slučajno sa semenkama bačene u kompost, često će same da niknu.

Povrće koje ne morate ponovo da sadite su, takođe, lukovi. Oni će da prezime, a u proleće, u drugoj godini svog života, daće cvetove i seme. Možete ga sakupiti ili dozvoliti biljkama da same zaseju svoje seme tamo gde jesu.

Šargarepa i repa su dve dvogodišnje biljke koje se, takođe, samorasejavaju, ukoliko im koren preživi zimu.

Većina zeljastih biljaka, poput salate i kelja spadaju u ovu grupu. Stvari možete čak i malo da ubrzate, ukoliko nekim biljkama ne berete lišće. To će signalizirati biljci da ranije počne sa fazom stvaranja semena.

Dodatni saveti

Povrće koje se samorasejava je jeftin način da uvećate broj povrća u bašti. Samo treba voditi računa o nekoliko stvari. Neki hibridi neće uopšte rasti, jer su semena sterilna. Drugi hibridi će da rastu, ali neće biti isti kao biljka roditelj. To znači da hibridni paradajz neće imati ništa poput ploda izvorne biljke.

U trenutku kada želite na tom mestu da imate neku drugu biljnu kulturu, pripazite na seme. Možete da ga sakupite i da ga ručno rasejete na drugi kraj bašte.

 Agroinfo.rs

BESPLATNA BAŠTA: Povrće koje se SADI JEDNOM i ZAUVEK BERE