Simtomi ove najčešće bolesti kod paradajza se uočavaju na listovima, stabljici i plodovima a prve pege se javljaju na donjim listovima

Kod nas je plamenjača - Phytophthora infestans najčešća i najštetnija bolest koja se javlja na paradajzu. Napada listove, stabljiku i plodove paradajza, a ako nastupe povoljni uslovi za nedelju dana može da uništi ceo zasad. Ako se biljke preventivno ne zaštite, ova bolest u uslovima povišene vlažnosti  može u potpunosti da ih uništi i to u roku od samo nedelju dana. Bujne sorte ili one nedovoljno pincirane češće obolevaju od ove bolesti  jer se u njima lakše zadržava vlaga. Bolest se prvo javlja na krompiru, a onda napada paradajz.

Simptomi bolesti mogu da se uoče na listovima, stabljici i plodovima, a prve znaci se javljaju na donjim listovima. Tačnije, javljaju se vodenaste pege na bilo kom delu biljke, ali najčešće na mestima gde se zadržavaju kapljice vode. Pege na licu listova postaju svetlo sive do svetlo braon boje. Kako piše prof.dr Bogdan Cvjetković u Glasniku biljne zaštite 5/2016, ako je vlažnost vazduha od 60 do 90% i temperature oko 19 do 22°C na naličju listova javlja se prljavo bela prevlaka.

U povoljnim uslovima pege postaju sve veće i na kraju se listovi suše, dok peteljka još neko vreme ostaje zelena. Na stabljici su vidljive promene na mestu spoja s lisnom peteljkom, jer se na tim mestima zadržava voda. Pege su i kod stabljike sivkaste boje, a kasnije postaju smeđe. Deo biljke iznad zaraženog mesta se suši, a na inficiranim plodovima nastaju tamno zelene i ulegnute zone. U završnoj fazi bolesti, većina listova se osuši i izgledaju kao da ih je zahvatio plamen. Otuda je ova bolest i dobila naziv.

Važna preventivna mera je plodored. Treba presaditi zdrav rasad i otporne sorte koje nose oznaku Ph, što znači da su tolerantne na plamenjaču. Takođe, prilikom zalivanja, vodu se sipa kraj stabljike, po zemlji, a nikako ne po lišću i ostalim delovima biljke i to najbolje u ranim jutarnjim satima.

Treba poštovati i adekvatan sklop biljaka. Dakle, omogućiti vetru da struji između njih kako bi se sprečilo zadržavanje vlage. Zaražene biljne delove treba ukloniti, pa i izneti iz zasada i spaliti kako ne bi postali izvor zaraze. Takođe, ako se koristi drveno kolje za potporu treba ga spaliti ili dezinfikovati.

Poznato je da se u borbi protiv plamenjače za prirodnu zaštitu koristi mleko. Najbolje je sveže kravlje ili kozije mleko razređeno vodom. U 1 l vode dodaje 1 dl mleka i ovim priparatom biljka se prska sa svih strana, pogotovo pri dnu. Preporučuje se da se ovaj postupak ponovi svakih sedam dana, a i da se tretman primenjuje preventivno. Takođe, mleko može da se meša i sa sodom bikarbonom.

Poljski rastavić takođe ima učinkovito delovanje na jačanje bilja. Za preparat je potreban 1 kg svežeg ili 150 g osušenog poljskog rastavića koji se potopi u 10 l vode. Nakon što odstoji 24 sata, smeša se kuva na laganoj vatri 30 min. Zatim se ohladi i procedi, a pre tretiranja razređuje se vodom u razmeri 1:5. Ovaj preparat jača biljke i preventivno deluje protiv gljivičnih oboljenja. Dodavanje malo mleka ili piva povećava efikasnost ovog preparata smatra dil.ing Nikolina Perče savetnik PSSS-a.
Često pomenute preventivne mere nisu dovoljne, pogotovo u kišnim godinama, pa je potrebno koristiti fungicide. Odabir sredstva u borbi protiv plamenjače treba napraviti prema savetu stručnih službi ili zaposlenih u poljoprivrednim apotekama.

Ako se primenjuju fungicidi površinskog delovanja, prilikom prskanja treba tretirati i donju stranu lišća, odnosno naličje. Ako meteorolozi predviđaju kišu, tada se koriste sistemični fungicidi. U toku prskanja obavezno je korišćenje zaštitne opreme. Treba paziti na doze ali i na karencu.

Izvor:agroklub.rs

Saveti za uspešnu borbu protiv plamenjače