Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Konji imaju mali želudac i to jedan, za razliku od krava koje imaju dva želuca. Konji jedu, grickaju travu, žvaću je, gutaju, a onda vare i izbacuju je malo po malo u vidu balege.

Prosečan konj visok oko 150 santimetara jede oko 12 kilograma hrane za 24 časa. Obično se kombinuje sedam kilograma sena i pet kilograma koncentrata - ukoliko konj jede više sena, dobija manje zrnevlja i obrnuto. Ako obavlja težak rad, treba mu više koncentrovanih hraniva. Grlima koja ne rade valja ukinuti koncentrovanu hranu.

Konji se veoma često hrane tri puta dnevno, pri čemu se svaki obrok sastoji od kabastog dela koji prvo dobijaju i koncentrovanog dela koji dobijaju nakon određene pauze, pri čemu se između ova dva dela obroka mogu napojiti. U pojedinim situacijama, posebno u štalskim uslovima držanja, praktikuje se i četvorokratno hranjenje, koje za radne konje svakako nije praktično, posebno ako se zna da se bar sat vremena nakon obroka konji ne smeju podvrgnuti većem opterećenju. Kod štalskog držanja neki daju četiri kabasta i dva koncentrovana obroka, a neki četiri kabasta i četiri koncentrovana obroka, naročito kod mlađih kategorija, uz dva ili tri koncentrovana obroka kod konja koji borave napolju.

Bez obzira na sistem hranjenja, važno je paziti da se između obroka ne prave velike pauze, po mogućstvu ne veće od šest časova, da se glavni deo kabastog dela obroka da uveče, kako bi se grla zabavljala tokom noći i da se posle hranjenja sačeka bar jedan sat pre nego što se počne s radom. U praksi to često izgleda ovako: konji rano ujutru dobijaju kabasti deo obroka, ako nema automatskih pojilica posle kabastog dela obroka se napoje, zatim dobijaju koncentrovani deo obroka uz koji im se ostavlja dodatna količina kabaste hrane koju mogu da jedu polako u toku dana. Posle podne se ponavlja isti postupak - prvo dobijaju manji kabasti deo obroka, napoje se, zatim dobijaju koncentrovani obrok i potom veći deo kabastog koji mogu lagano da jedu u toku noći. Na taj način im se omogućava da hranu uzimaju polako i gotovo kontinuirano, po režimu koji približno odgovara prirodnom načinu hranjenja konja u prirodi.

Izvor:veterina.info

Tehnika hranjenja konja

Komentari

Cialis Que Es Cialis

Otitis Media And Cephalexin stromectol no prescription

stromectol online uk Was Kostet Viagra In Apotheke

Fedex Shipping Secure Ordering Levaquin Amex Accepted Website Overseas buy stromectol for humans Topills Online Pharmacy

Press Release Update on Cialis Rx-to-OTC Switch Actual Use Trial cialis online

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Ovo je priča o azilu za konje, jedinstvenom mestu u Srbiji koji životinjama daruje bolji život. Razgovarali smo sa Željkom Iličićem, vlasnikom azila za konje Staro brdo u Lapovu.

Osnovni mikronutrijenti neopodni organizmu za normalno funkcionisanje su ugljeni hidrati, proteini i masti. Masti, kako biljnog, tako i životinjskog porekla su važne, jer bez njih ne bi mogao da se odvija niz funkcija u organizmu. Postoje različite vrste masti, a transmasti su najopasnije, zato ih treba izbegavati.

U moru dijeta, koje obećavaju kule i gradove, veliki je broj onih koje na kraju razočaraju svoje korisnike. Intuitivna ishrana je pravac koji tek odnedavno stiče popularnost.

Bik Veliša, austrijski Simentalac iz Mačve, jedna je od atrakcija ovogodišnjeg 89. međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

Priroda je naš moćni saveznik, a da je moguće izbeći lekove, pokazuje i primer Milice Vujić, lekara prirodne medicine, energoterapeuta, instruktora joge i kondicionog trenera.

Konjarstvo je danas vrlo popularno i za razliku od davnih vremena kada je konje imala svaka siromašna porodica, danas su ove životinje stvar prestiža. Osim toga, ovaj biznis je vrlo isplativ.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета