Да би пилићи брзо расли и добро искоришћавали храну, морају се хранити смешама које садрже све потребне састојке (енергија, белаичевине, аминокиселине, масне киселине, витамине, минералне материје, микроелементе и др.). Наука о исхрани домаћих животиња нормира при састављању најповољнијих смеша за бројлере преко 40 различитих састојака.

Зато се најбоље и најпотпуније смеше за тов пилића, са свим потребним састојцима у потребним количинама и у најповољнијем односу, производе у фабрикама сточне хране, које располажу савременом аутоматизованом и компјутери зованом технолошком опремом за ову производњу.
Фабрицке смеше – За исхрану бројлера прве две недеље користи се стартер (450 – 500 г/пиле) а у 3. и 4. недељи гровер (смеша за пораст; 900 – 1250 г/пиле) , у 5. и 6. недељи финишер

И (1800 – 2000 г/пиле) , после 6. недеље, за продужени тов, финишер

ИИ (количина по пилету зависи од трајања това). У скорије време препоручује се првих дана и предстартер (80 – 100 г/пиле) који, како се наводи, треба да побољша варење жуманца у једнодневном пилету и развој органа за варење, као и да обезбеди боље здравље и бољу уједначеност бројлера. Свака селекцијска организација за бројлерски хибрид који производи, у упутству за тов пилића даје и одговарајуће нормативе исхране (врсте, састав и количине смеша . Не сумњиво је најприкладније да се товљач придржава ових упутстава и да од фабрике сточне хране набавља смешу која је са њима у складу. Најповољнији облик хране код предстартера и стартера су мрвице (уситњене пелете) , а код осталих врста (гровер и финишер) пелете, пречника 3, 2 мм. Брашнаста смеша, иако је јефтинија, даје лошије производне резултате због већег растура, сепарације појединих фракција, различите гранулације и мање потрошње (пилићи су зрноједи).

Фабричке предсмеше и сопствена хранива – Иако комплетне фабричке смеше обезбеђују најбољу и најправилнију исхрану пилића у тову, оне често имају и значајан недостатак скупе су. Товљач, да би трошкове хране свео на мању меру (а то су и највећи трошкови у производњи бројлера износе 50 до 70% од укупних трошкова) , набавља тзв. Суперконцентрат и меша га с хранивима која сам производи или их у околини набавља по нижој цени. Упутства за правилну употребу суперконцентрата товљач добија од фабрике сточне хране која га производи.

У западним живинарски развијеним земљама све више се шире покретне мешаонице сточне хране, које са потребним суперконцентратом, иду од газдинства до газдинства и са хранивима на газдинству производе одговарајуће смеше за исхрану живине (а и других врста стоке).

Сопствене смеше – Понекад товљач има лоша искуства са фабричким смешама, па се опредељује да сам направи смешу хране за тов својих пилића. Држи се оне народне: „У се и у своје кљусе” или „Туђа рука свраб не чеше”. Храну меша ручно, „лопатањем, ” (пребацивање смеше хранива 3 до 5 пута са гомиле на гомилу) , неком мешалицом домаће израде (метално или картонско буре у којем се хранива мешају окреањем или тумбањем) , односно мешалицом за бетон или правом мешалицом за сточну храну (најподеснија је тзв. Против – струјна хоризонтална мешалица). Састав најекономичније смеше израчунава нутрициониста рачунаром на основу података о расположивим хранивима, њиховом саставу и ценама, али то има своју цену и оправдано је само у случају великих турнуса бројлера, тј. Великих количина хране. Зато товљач најчешће користи „најбоље”, „сигурне” и „проверене” формуле, које је добио од познаника или са којима има добра искуства. Уз истицање и наглашавање да такве формуле не постоје, јер се елементи за састављање оптималних смеша мењају свакодневно, овде се, ипак, и више за оријентацију, износе неки примери рецептура смеша за товне пилиће. Треба напоменути да се у западним земљама све више избегава коришћење протеинских хранива анималног порекла (рибље и месно – коштано брашно) , како би се смањили ризици од појаве салмонелоза и неких других болести. Уместо њих, користе се протеини соје, сунцокрета, сточни квасац и синтетске аминокиселине.

Хранива са Газдинства – Товљачи мањих јата бројлера често покушавају да пилиће тове својим зрневљем (житарица, махунарки) , куваним кромпиром, зеленом, сочном и коренастом храном, отпацима са газдинства и из кухиње и сл. Уколико је таква исхрана по саставу хранљивих састојака у складу са наведеним смешама, резултати су задовољавајући, а ако то није, пилићи спорије расту, више угињавају и понекад се кљуцају и падају с ногу. Важно је да у кухињским отпацима нема много соли и да се сви отпаци меса који се дају пилићима претходно кувају најмање један сат. Може се у посебним хранилицама давати прекрупа зрневља, уљане сачме и сточни грашак, минерална хранива, месни отпаци и зелена и сочна хранива, па да их пилићи према својим потребама бирају и траже.

Исхрана пилића у органској производњи – Како је већ поменуто, товљач који жели да тови пилиће у тову органске производње, мора се учланити у овлашћену организацију од које добија сва потребна упутства. .
Вода – За напајање пилића мора се обезбедити чиста (хемијски и бактериолошки исправна) вода за пиће. Пилићи троше приближно двоструко више воде него хране, мада у жарким данима потрошња воде може бити и знатно већа.

Izvor:seoski poslovi

Комплетан водич о исхрани пилића за тов