Uzgoj egzotičnog voća u domaćim uslovima može biti vrlo osetljivo i rizično ali trudom i radom Guava može uspeti u Srbiji. Može biti vrlo isplativ i unosan posao

Guava najčešće služi da se od nje napravi piće ili se koristi kao sastojak u dezertima i slatkišima,jel je vrlo slatkog ukusa. Najbolji plodovi dobijaju se kada sazre u vreme suše. Boja kore je zelena, dok je utrašnjost tamnocrvena. Semenke guave su takođe jestive.

Da bi rodila jestivi plod, biljki je potrebno između 2 i 8 godina. Od trogodišnjeg grma guave dobije se oko 1.500 plodova, koji se prodaju po komadu. Postoji oko 150 različitih vrsta guave, ali nisu sve jestive.

Negativan uticaj bolesti na uzgoj ovog egzotičnog voća u našim krajevima nema.Gajenje guave u plastenicima omogućava da domaći proizvođači ostvare prednost nad uvoznim voćem i povrćem, jer je potražnja uvek veća za svežim namirnicama, nego za onim koje su putovale do prodavnica. Zasadima i usevima potrebno je obezbediti relativno visoke temperature, trudeći se da one ne padnu ispod nule bi proizvodnja guave bila isplativa, iako  proizvođači tvrde da podnosi temperaturu do šest stepeni ispod nule.

Guavi je potrebno redovno zalivanje, kao i tretiranje slabijim tečnim đubrivom.  Razmnožava se preko semena,kalemljenjem i vazdušnim raslojavanjem. Najvećim proizvođačima smatraju se Havaji, Jugoistočna Azija, Florida, Karibi i Afrika. Životni vek guave iznosi oko 40 godina. Najveća plantaža ovog voća nalazi se u Brazilu. U našoj zemlji i regionu od skoro možemo naići i na ovakve plodove, ali je njihova cena uglavnom paprena (do 1800 dinara po kilogramu).

Izvor: .agromedia.rs

Uzgoj Guava voća u Srbiji