Ова цветница је пореклом из јужних делова Еуропе. Веома је отпорна и незахтевна биљка која често презими на отвореном простору, а већ у рано пролеће поново почиње да цвета. Цвета веома дуго, све до зиме, ако су зиме благе, понекад се може видети биљка у цвету.

Размножава се семеном и сеје се под стакло у фебруару месецу, а на отворено се пресађује крајем априла и почетком маја. Може се сејати и директно у башту, а ако желите да касније цвета, треба је посејати у јуну. Младој биљци је добро скратити врх (панцирати), то подстиче гранање биљке.

Није захтевна и добро подноси обично баштанско земљиште, мало влажно и добро дренирано. Воли сунчана места, али ће добро напредовати и у благој сени. Постоје разне врсте ове биљке, ниске које нарасту само десетак цм, па оне високе које могу достићи висину и од једног метра.

Цветају у разним бојама, постоји бела, жута, наранџаста, црвена, љубичаста, као и све могуће нијансе између ових боја. У последње време се могу видети и двобојне врсте.

Приликом садње, водите рачуна о растојању међу биљкама, а оно треба да буде најмање 25 цм па и више. Кад једном посадите ову биљку у своју башту, пошто је склона самозасејавању, годинама ће вам ницати нове биљке. Пошто се међусобно мешају, имаћете увек цветнице у различитим бојама.

Ниже врсте се добро уклапају у рубне насаде уз стазе и у камењаре, а високе врсте се користе и као резани цвет.

Могу се садити у жардињере и разне посуде, наравно ниже врсте, веома лепо изгледају на прозорским даскама и као украс на балконима. Могу се комбиновати међусобно, мешајући разне боје у једну посуду или место где су посађене. Веома се добро слажу и са другим цветницама.

У народу их називају и жабицама, због цвета, кад се притисне са стране отвори се као да зева и личи на жабицу. Лепо изгледају посађене у групицама, разбацаним по травњаку.

baštovanstvo.rs

Antirrhinum majus - Зевалицa