Japansko ukrasno mini-drvo bonsai, iznova oduševljava i predstavlja izuzetan i luksuzan ukras za vašu baštu. Bonasi je replika velikog drveta u smanjenom izdanju. U nastavku saznajte nešto o istoriji ove zanimljive biljne vrste i o njenim karakteristikama.

Bonsai (lat. Ilex Crenata) je japanska verzija originalne tradicionalne kineske umetnosti ’penjing’ ili ’penzai’. Za razliku od penjinga, koji koristi tradicionalne tehnike za izradu čitavih prirodnih pejzaža u malim saksijama koje oponašaju grandiozne i oblike predela iz stvarnog života, japanski ’bonsai’ samo pokušava da proizvede mala drveća koja oponašaju oblik stabala iz stvarnog života. Slične verzije umetnosti postoje i u drugim kulturama, uključujući minijaturne žive pejzaže vijetnamskih ’Hon non bo’.

Izgled

Visina bonsai biljke varira, tako da veliki bonsai može biti visine oko 45 cm, a mali visine ispod 13 cm. Bonsai je svojevrsna umetnost gajenja i oblikovanja malog drveća u saksijama uz pomoć istog materijala od kog je izraslo i pravo drvo. Ova biljka je poznata u Japanu i Kini više od hiljadu godina, a u Evropi je zastupljena poslednjih petnaestak godina.

Najčešće vrste bonsai drveća

1) Bor krivulj – vrsta koja voli sunčeve zrake i potrebno ga je rotirati kako bi svi delovi dobili podjednako svetlosti.

2) Sekvoja – ovo drvo je poznato kao najveće na svetu i zbog toga je upravo impresivan izgled ovog drveta u minijaturnoj varijanti.

3) Japanski javor – pogodno za gajenje na terasi i u bašti, voli jutarnje sunce, ali ne treba dugo da boravi na direktnom suncu.

4) Hrast - postoje Engleski i Beli hrast i ova vrsta drveta je vrlo pogodna za ovakvu vrstu umetnosti

Sve biljke sa čvrstim stablom pravilnom negom i krojenjem mogu postati bonsai. Ipak, postoje neke vrste koje se lakše adaptiraju na malu posudu, i čije lišće se brzo smanjuje, pa se ove biljke najčešće preporučuju bonsai početnicima. U ove vrste spadaju: javor, bor, fikus, bukva, brest, kesten i hrast. Bonsai drvo se može uzgajiti iz semena, iz margote ili zakorenice, preoblikovanjem lončanice iz rasadnika, vađenjem pogodnog primerka iz prirode. Najduži proces svakako predstavlja gajenje iz semena, a prve rezultate rada u ovom slučaju ćete videti tek nakon deset godina.

Najjednostavniji način da dobijete najkvalitetnije bonsai drvce jeste da u prirodi pronađete neku biljku koja je zakržljala, a jednu takvu najčešće možete naći na planini, mada i u tom slučaju treba imati sreće. Kada ovakvo drvce presadite u saksiju, ono već podseća na bonsai. Ipak, na njemu je potrebno dalje raditi.

Prilikom formiranja oblika bonsai drveta postoje različiti stilovi, a bonsaista sam odlučuje kako će formirati stablo. Stilovi mogu biti: uspravni i strogo uspravni oblik, stenovit oblik, kaskada, slobodno uspravni stil, metlasti i drugi. Bonsai se orezuje specijalnim alatom koji je za ovo napravljen, a takođe je i prilično skup, tako da ovaj celokupan proces nije nimalo jeftin.

Nega bonsai drveta

Zemljišna smeša za bonsai može da sadrži sitan šljunak, treset, kompost, ilovaču, razne vrste stajnjaka, koštano brašno. Smeše se prilagođavaju biljnoj vrsti. Bonsai je neophodno đubriti sa vremena na vreme, đubrivom koje u sebi sadrži dovoljno azota, fosfora i kalijuma. Pre đubrenja biljku treba dobro zaliti jer je možete oštetiti đubrenjem po suvoj zemlji. Orezivanjem grana, drvo se jača i podstiče se njegov rast. Kako bi drvo napredovalo i bilo zdravo dugi niz godina, neophodno je odseći mlade izdanke. Orezivanjem pupoljaka podstiče se rast novih listova, te drvo uvek izgleda zdravo. Rezidbu treba obavljati samo kada drvo miruje. Zalivanje treba svakodnevno vršiti preko listova, dok se u zimskom periodu preporučuje samo povremeno zalivanje. Zbog plitkog sloja zemljišta u saksiji, bonsai drvo vrlo brzo ostane bez vode i neophodno ga je zaliti čim se osuši gornji sloj zemljišta. Nemojte preterivati sa količinom vode da ne bi došlo do truljenja biljke i njenog propadanja.

Agroinfo.rs

Ukrasno mini-drvo koje će ulepšati vašu baštu