U toku ovog perioda lišće, koje se nagomilava u velikim količinama, odnosimo sa zelenih površina ostavljajući ih u kompostištu, a kasnije nam može poslužiti kao prirodno đubrivo. Sakupljeno lišće možemo iskoristiti i kao zaštitu od mraza za pojedine osetljive biljke.

Lukovice i precvetalo jednogodišnje cveće sada vadimo iz zemlje. Lukovice očistimo, ostavimo da se prosuše i čuvamo ih za sadnju u proleće. U ovom periodu možemo saditi lukovice zumbula, narcisa, lale i krokusa. Nakon sadnje, ove lukovice prezimljavaju i cvetaju u proleće. Najpre sadimo lukovice zumbula (hyacinthus) i narcisa (narcissus) a potom lala (tulipa) i krokusa (crocus). Lukovice zumbula sadimo u grupama po tri, tako da je ukopamo na 2/3 dužine, dok treći deo viri iz zemlje. Ukoliko nameravamo da lukovice posadimo u vrtu sa željom da cvetaju u proleće, postavljamo ih uz ivicu staza tako da ih zakopamo na dubinu od 20 cm. Na tom mestu ih ostavljamo do početka decembra, kada ih ubacujemo u topliju prostoriju.

Ubrzo će se pojaviti cvetni izbojci koji će najpre, usled boravka u tamnoj prostoriji, biti gotovo sasvim beli, ali to je tako samo na kratko. Kroz nekoliko dana, izbojci dobijaju zelenu boju. 

U slučaju sadnje lukovica narcisa, dubina sadnje je 15-20 cm, pri čemu je važno da imamo u vidu da lukovice ne sadimo pregusto jer se brzo šire. Lukovice možemo saditi i u saksiji, tako što ih sadimo po jednu u svakoj. Nakon sadnje, saksije stavljamo u posudu sa vodom kako bi se zemlja dobro natopila a potom i ocedila.

Posle toga, lukovice stavljamo na hladno i tamno mesto do pojave bledozelenih listova, kada ih premeštamo na hladno ali svetlije mesto. 

Otvaranje listova uz temperaturu od 18-20 stepeni, označava početak njihovog cvetanja.

Prilika je da baštu obogatimo sadnjom vrsta koje zimu provode u stanju podzemnih izdanaka a koji se razdvajaju deobom – devojačko srce (Dicentra spectabilis), perunika (Iris) , đurđevak (Convalaria majalis) i božur (Paeonia).

Možemo posaditi dvogodišnje cveće koje je u vidu formiranih rasada i otporno na zimske uslove – dan i noć (Viola tricolor), nezaboravak (Myosotis), turski karanfil (Dianthus barbatus)…

Sve navedene cvetne vrste sade se na razmaku od 20 cm, sem turskog karanfila, gde je rastojanje veće – oko 30 cm. Pored dubine sadnje i rastojanja između sadnica, veoma je važno i voditi računa o temperaturi tla za sadnju u zavisnosti od toga koja biljka je u pitanju.

Osim kod sadnje lukovica i dvogodišnjeg cveća, jesenja sadnja je pogodna i za ruže.

Izvor:.lobi-info.rs

Iskoristiti „prolećni“ novembar i koje biljke je najbolje saditi u ovo vreme?