Najpoznatija biljka mesožderka na svetu hrani se insektima i arahnidama. Reč je o sitnoj biljci koja ima između četiri i sedam listova koji rastu iz kratke podzemne stabljike, a mogu da porastu i do 15 centimetara. Venerina muholovka miruje tokom zime, kada je manja i nema listove, ali s proleća listovi ponovo rastu.

Biljke medožderke oduvek su privlačile pažnju zbog svojih neobičnih prehrambenih navika, ali novija saznanja o njihovom načinu hvatanja i varenja plena čine ih još interesantnijim.

Najpoznatije mesožderke u biljnom svetu, venerine muholovke, solidni su matematičari – broje čak do pet. Toliko koraka treba da napravi insekt ili neka druga sitna životinjica pre nego što ova biljka dobije hemijski signal da je pravi trenutak da se okomi na svoj plen. 

Venerina muholovka u središtu svojih listova, na mestima gde insekti sleću, ima male, skoro nevidljive dlačice, nekoliko njih. Kada muva sleti i dodirne jednu dlačicu – ne desi se ništa. Međutim, kada drugi put dodirne neku dlačicu, električni impuls aktivira zamku i u deliću sekunde muholovka zatvara svoju klopku hvatajući muvu. Šta će dalje biti, zavisi od žrtve. U slučaju da ona ne paniči, da se ne mrda, muholovka će ubrzo otvoriti klopku i muva će odleteti.

Međutim, retki su oni koji ne počnu da se otimaju u momentu kad ih muholovka stisne sa svih strana. U tom trenutku biljka počinje da stvara jasmonsku kiselinu, biljni hormon koji luče mnoge biljke, a koji uglavnom služi za odbranu od životinja, ali Venerinoj muholovki on služi za hvatanje plena.

Izvor:nationalgeographic.rs

Najpoznatija biljka mesožderka Venerina muholovka