Порастом животног стандарда, у животном окружењу, човек настоји, градњом кућа и викендица са више уређеног зеленила, чију основу чине травњаци, да нађе излаз из градског, бетонског сивила.

Општи значај трава произилази из чињенице да су оне:

• Најважнији чинилац биосфере у оживљавању Земљиног копна, што им омогућава бројностродова, врста и присутност јединки у биљном покривачу;

• основни су извор хране (органске материје) за човека, и то директно (житарице) и индиректно –преко сточарства (травњаци) и индустријске прераде;

• велике су адаптабилности према различитим условима животне средине (допирање до великихгеографских ширина обе хемисфере, посебно северне), а што им омогућава:- велики број систематских група,- адаптабилност и на преко 3.000 м.н.в,- могућности да неке живе у земљишту 100% засићеном водом (баре, мочваре),- могућности да неке живе у полупустињама, где има свега 12 мм падавинагодишње,- могућности да неке живе у субполарним условима, где је дужина вегетационогпериода свега два месеца, чак и мање,- могућности да неке издрже мразеве и до –60оЦ, а неке живе и на температурама од45оЦ.Међутим, највећи број живи у регионима умерене климе и повољних едафских услова, којеимају и највећи привредни значај.Агротехнички значај трава произилази из чињенице да су оне погодне за:

• производњу ораганске материје у густим склоповима више узастопних година, штопојефтињује њену производњу,• исхрану стоке различитим облицима крме (паша, сено, силажа, сенажа, брашно),

• подизање хортикултурних травњака,

•подизању травњака за производњу здравствено безбедне хране за стоку(агрофитоценозе = сејани травњаци)

• биолошки одмор земљишта, путем ротације усева,

• остварење високог ефекта минералних ђубрива (најбољису ефекти код ђубрења травњака),

• остварењенајбољихрезултатаукоришћењухидромелиоративнихобјеката (наводњавање,фертиригација),

• примену и коришћење пољопривредне технике (рационализација, економичност, снижењеамортизације) и

• коришћење земљишних површина при неповољним временским условима(више од осталих култура)

Према комуналној хигијени и другим биолошким дисциплинама, основне атрибуте здравља и срећног живота у физичко-просторном обиму организоване заједнице представљају, осим редовне исхране, обилно коришћење сунца, воде и зеленила.
Озелењавањем се стварају што адекватнији услови „човекове животне средине", односно нека
врста организованог биотопа (екосистема).
Зелене биљке су најважнија биолошко-еколошка основа читавог живота на нашој планети, битна
основа одржавања биосфере као целине, битне за егзистенцију и самог човека.
Зелене биљке кроз процес фотосинтезе продукују органске материје за сва жива бића.
Траве представљају значајан чинилац у стварању повољне антропоеколошке средине, својим присуством чине је здравијом, оживљенијом и свежијом.
Стога зелене површине имају нарочитог утицаја на биологију урбаних средина. Према овомстановишту, зеленило се упоређује са једнако важним физичко-хемијским чиниоцима средине,зато што има нарочитог утицаја на биологију града или насеља.
Са ментално-хигијенског становишта зеленило може да утиче седативно, или као средство допунске терапије, у све интензивнијим и модернијим обољевањима вегетативног централног
нервног система.
Истовремено, природни амбијенти, снагом своје ликовне савршености и лепоте, делују стваралачком вољом, радним и животним ентузијазмом, оплемењују људске инстикте и усмеравају на здраве, хумане и стваралачке емоције и активности.
У зеленим и природним амбијентима долази јаче до изражаја воља за оптимистичким расположењем, за кретањем, активним одмором и игром, за такмичарским нагонима, за разноврсним активностима тела и свим осталим видовима рекреације.

 Izvor:Travnjaci

Проф. др Перо Ерић

ОПШТИ И АГРОТЕХНИЧКИ ЗНАЧАЈ ТРАВА