Површине под ливадама и пашњацима су велике и њихов највећи део је у брдско –планинском подручју. Оне су значајан извор сточне хране и без њих у овим крајевима не би било могуће гајење стоке.

Друга значајна чињеница је да су ливаде и пашњаци на земљиштима која се не могу другачије искоришћавати него гајењем ових биљака пре свега због тога што је рељеф ових површина непогодан за обраду, а земљишта су сиромашна у свим хранљивим материјама.

Сталном испашом и косидбом односе се велике количине биљних хранива – азота, фосфора и калијума, а оне се не враћају и не надокнађују ђубрењем. Нека земљишта у овим подручјима садрже знатне количине органске материје – хумуса, али је његово разлагање споро па је исхрана биљака недовољна.

Због свега овога ђубрење ливада и пашњака представља значајну и економичну меру којом се може у врло кратком времену битно повећати принос. Узима се да једна тона сена, која се добија на овим површинама, садржи 18-20 кг азота, 8-10 кг фосфора и 18-22 кг калијума, може се израчунати које количине минералних ђубрива морају да се унесу у земљиште ради добијања приноса који се може очекивати.

Количина ђубрива зависи од величине приноса, а он се мења под утицајем многих чинилаца. Тако ливаде у нижим пределима могу да дају знатно веће приносе (10-15 тона/ха) него ливаде у вишим (5-10 тона/ха), па је због тога и потребна количина хранива другачија. Однос између количине азона, фосфора и калијума зависи од особина биљака. На пример, ако је удео махуњача (детелине) веће количина азота се може смањити, али у том случају треба повећати количину фосфора и калијума како би се подстакло везивање азота из ваздуха.

Најбољи резултати се постижу када се комплексна ђубрива примене рано у пролеће, пре почетка вегетације. Оквирне норме НПК ђубрива (15:15:15) за природне ливаде и пашњаке треба да буду следеће: за најпродуктивније 700-800 кг/ха; за средње продуктивне 500-600 кг/ха и за мање продуктивне 350-400 кг/ха. За вештачке ливаде и пашњаке се норме повећавају за по 200-400 кг/ха у зависности од њихове продуктивности у односу на природне ливаде и пашњаке.

Пашњаци се ђубре у више наврата, тј. једном рано у пролеће, а други пут касније, уколико има довољно падавина. Долинске, продуктивније природне ливаде и пашњаке треба прихрањивати после првог откоса азотним ђубривима ради добијања бољег другог откоса. Добар ефекат се постиже и када се количина комплексних ђубрива смањи за 1/3 или ¼, а примене азотна ђубрива – 150 до 300 кг/ха КАН-а за прихрањивање после првог откоса.

Иначе, сточна храна, која се производи на ливадама и пашњацима, има значајно место у исхрани животиња, јер их снабдева потребном количином енергије а у томе прво место имају угљени хидрати. Квалитет сточне хране зависи и од садржаја беланчевина, а он је одређен количином азота која се уноси у земљиште у облику ђубрива. Тако је утврђено да сточна храна са ливада и пашњака који су добро ђубрени азотним ђубривима садржи веће количине беланчевина и тиме доприноси бржем расту и развићу животиња, што повећава рентабилност њиховог гајења.

Izvor:/agro-eko-magazin

Значај ђубрења ливада и пашњака: До увећања приноса у краком року