Paprika, nezavisno da li je slatka ili ljuta, je povrće koje voli toplotu. Popularne su zahvaljujući svom ljutom ukusu koji je neizostavan deo mnogih jela i soseva.

Nakon sejanja, semenje mu niče za deset dana, pri temperaturi od 25 stepeni. To se dešava u periodu od februara do maja. Jedna od osnovnih briga za njegov rast je redovno đubrenje. Berba počinje od jula i traje do oktobra. 

Ljute, kao i slatke papričice se gaje od semena. Zasade se u saksiju ili sanduk da bi se primile. Da bi brže nikle, pre sađenja, semenje se stavi u toplu vodu, 40-45 stepeni, na nekoliko sati. U saksije/sanduke se zasade na dubini do 1, 5 cm. Preko posejanog može da se stavi staklo ili tegla. Saksije ili sanduci, u kojima je posađeno semenje, obavezno treba da se stave a toplo i svetlo mesto puno sunca. Kad biljke niknu, poklopci se skidaju, a biljka nastavlja da se razvija u sobnim uslovima. Isti su uslovi i za sejanje napolju - treba da izaberete mesto koje sunce greje tokom celog dana. Dobro je da tlo bude obogaćeno prethodnim usevom.

Kad biljke dosegnu visinu od 20 cm, neophodno je da im se vrhovi stisnu. Na taj način se stimuliše grananje stabla jer se tako formira više plodova. Ako izrastu brzo, mogu da se postave kolci koji će da pridržavaju biljku. Biljka paprike se zaliva pažljivo, hladnom vodom. Osim toga dobro je da se đubri jednom u dve nedelje, kako u saksiji tako i napolju. 

Ljute paprike se obavezno seju odvojeno od drugih useva, posebno od slatkih paprika. Procedura sejanja je ista i u baštama. Za proizvodnju sadnice neophodno je 150-200 g/ha, a za direktnu sadnju 600-800 g/ha. Interesantno kod paprike je što može da se gaji i zimi. To je mnogo dobro jer se smatraju superhranom, posebno ljute paprike, a njena sveža konzumacija i tokom zime će vas snabdeti energijom. Za tu svrhu vam je potrebna staklena bašta, s odgovarajućim biogorivom u njoj. DžINKA  je krupna ljuta paprika u tipu šipke dobra za gajenje na otvorenom i u zaštićenom prostoru. Biljka je bujna i visoka. Plodovi su dugi oko 20 cm, prečnika oko 2cm prosečne mase 40-50 grama. Mladi plodovi su svetlo zelene do žute boje, a zreli crveni. Veoma popularna za svežu upotrebu ali se koristi i kao pečena ili u marinadi.

Stepen ljutine se izražava u tzv. Skovil jedinicama (SHU). Obična paprika ima SHU nula, Halapenjo paprika 3.000 do 6.000, dok je najljuća poznata čili paprika Holokia, koja se uzgaja u Bangladešu, severoistočnoj Aziji i na Šri Lanki.

slatka paprika = 0 jedinica
feferoni = 100 - 500 jedinica
pasila = 1.000 - 1.500 jedinica
rokotilo = 1.500 - 2.500 jedinica
halapenjo = 2.500 - 5.000 jedinica
vaks = 5.000 - 10.000 jedinica
serano = 10.000 - 23.000 jedinica
kajenska paprika, tabasko, guntur čili - 30.000 − 50.000 jedinica
crvena savina habanera = 360.000 − 500.000 jedinica
naga viper, infiniti čili - 855.000 − 1.500.000 jedinica

Izvor:bonapeti,rs

Gajenje ljutih paprika