Краставац има веома широку распрострањеност и данас се практично узгаја у свим земљама света. У нашем поднебљу се производи од давнина, а последњих 30 година највише као сировина за индустријску прераду.

Краставац се узгаја на светлим и осунчаним теренима, па се редови приликом садње постављају у правцу север-југ. Температура земље од 15 до 18 степени Ц, уз присуство земљишне влаге, повољно утиче на клијање и ницање. Корен формира у земљишном слоју до 25 цм дубине, и има изражене потребе за водом.

У плодореду краставац долази на прво место. Најбоље успева после стрних жита, махунарки, лукова, паприке и вишегодишњих трава, раног купуса и другог раног поврћа. На истом месту не треба га гајити најмање четири године. Добро реагује на ђубрење органским ђубривима, нарочито згорелим стајњаком и применом НПК ђубрива. Основна обрада изводи се у јесен, и у земљиште се уноси 40-60 тона стајњака/ха.
У интензивном узгоју краставца корнишона користе се поред класичних минералних ђубрива и кристалони. То су водотопива ђубрива која се могу аплицирати преко листа, али је најчешћа примена кап по кап. Ова ђубрива се примењују од укорењавања, у фази интензивног вегетативног пораста, као и у фази плодоношења. Концентрације ових хранива се крећу од 0,05 до 0,15%. У узгоју корнишона се користе и допунска ђубрива, од којих су најзначајнији калцијум нитрат и калијум нитрат.

Садња краставца на фолији
У априлу се обавља затварање бразде уз претходно ђубрење са 500 кг НПК ђубрива, формулације 10:20:30. Пре сетве се обавља фрезирање и праве се гредице механизовано или ручно.
Краставац даје веома добре резултате при садњи на црној фолији. Црна фолија је ширине 1.2 м и покрива гредицу 0.9 м ширине. Постављање фолије се обавља ручно или машински уз добро затезање и укопавање са стране гредица.

Краставци су интересантни у производњи поврћа у заштићеном простору јер брзо расту и могу почети рађати за 60-70 дана по сетви. У пластеницима се највише узгаја краставац салатар, и то бесемени култивари женског типа. Маса тржишних плодова варира од 200 до 300 грама. Принос се креће од 10 до 30 кг/м2, што зависи од времена узгоја и трајања бербе.
Биљке краставца салатара су великих листова, имају снажан вегетативни пораст и високу родност. Да би таквој биљци осигурали довољно светла за раст, неопходан је вертикални узгој краставца уз ослонац. Краставци се воде уз шпагу или мрежу која се причвршћује на жицу на жељеној висини (око 2 м).

Гајење краставца уз потпору
Овакав начин узгоја везује се за производњу на отвореном пољу и заснива се на формирању шпалира. Конструкција за шпалире мора да буде довољно чврста да издржи терет биљне масе и налете ветра. Висина шпалира треба да буде 1,8-2 метра са укопаним стубом 40 цм у земљи.

Стубови се постављају на размаку од четири метра, са два реда жице. Прва се постави на висину од 20 цм од гредице, а друга на 180 цм. Анкерима се жица затегне, а између стубова постави се мрежа за корнишоне. Ако се гаји по један ред, онда размак између редова треба да буде 1,5 метара, а размак између биљака у реду 30 цм.
Шпалири са два реда биљака уз један наслон подижу се на растојању од два метра уз растојање између редова 60 цм (140 + 60) џ 30 цм. Стубови су најчешће дрвени (багремови).

Берба и класирање краставца
Берба краставаца започиње 50 до 70 дана након сетве, односно, 30 до 40 дана након садње. Спроводи се свака два до три дана, најчешће три пута седмично. Период плодоношења траје око 60 дана, мада је код партенокарпних хибрида уз метод орезивања бочних грана тај период и дужи. Корнишони се беру у технолошкој зрелости кад су једри, правилног облика и крупноће која одговара сорти и захтеву индустрије.

Од заметања плода до технолошке зрелости корнишона потребно је два до четири дана. У почетним бербама краставац се бере сваки други дан, а после и по два пута дневно. Принос краставца корнишона се креће 3-5 кг/м². У Европи се краставац бере у више класа, док наши откупљивачи захтевају класирање у три класе:

И класа има дужину 3-6 цм, пречник око 2 цм и просечну тежину 12-15 г
ИИ класа има дужину 6-9 цм, пречник око 3 цм и просечну тежину 40 г и
ИИИ класа има дужину плода 9-12 цм, пречник око 4 цм и просечну тежину 80-100 г.
Наравно, највишу цену има прва класа, јер се с њом остварују и најнижи приноси по јединици површине. У килограму корнишона прве класе има 80-100 плодова, а треће класе 12-25 плодова.

Најчешће болести краставца
Познато је да се на краставцима јавља пламењача, чији је проузроковач фитопатогена гљива Псеудопероноспора цубенсис која потиче из топлијих крајева. Њена појава је везана за високе температуре. У нашим условима углавном се јавља током јуна месеца и бактериозна пламењача краставца, Псеудомонас лацхрyманс.
На бактериозну пламењачу краставац је осјетљив у време формирања вреже, па је неопходно у тој фази применити фунгицид на бази бакра. Почетни симптоми пламењаче уочавају се у виду крупних угластих пега, оивичених лисном нерватуром, жуте боје. Цео лист постаје крт, ломљив, брзо се суши и изумире. Примарне заразе настају у пољу. Током вегетације ова гљива остварује већи број генерација.

Пепелница краставца (Ерyсипхе цицхорацеарум) је болест топлог и сувог времена. На краставцима се јавља истим интензитетом у пољу као и у заштићеном простору. Врло типичан симптом инфекције је пепељаста превлака на лицу листа, која се лако уклања додиром прста.

Најчешће штеточине које нападају краставац
Ситни инсекти као што су лисне ваши, бела лептираста ваш и гриње представљају значајне штеточине у производњи краставаца. Лисне ваши (фамилија Апхидидае) појављују се у две форме, крилатој и бескрилној.
Крилате форме селе се са биљке на биљку и могу се развијати на више врста домаћина, док се бескрилне хране на домаћину на којем су се развиле. У случају јаког напада лишће се суши и покривено је обилном медном росом на коју се насељавају гљиве чађавице. Нападнуте биљке заостају у расту и подложне су нападу других штеточина и узрочника болести. За праћење појаве и лета користе се жуте лепљиве плоче. Предвиђен број жутих клопки је једна на 50 м² пластеника.

Гриње у објектима заштићеног простора нападају све врсте поврћа и цвећа. Укупно развиће обави се за две седмице, што значи да се током године реализује и до 21 генерација које се међусобно преклапају. При већем броју убода, лист изгледа као мрамораст. На наличју нападнутог листа гриње испредају паучину, стога је потребно што боље испрскати тај део биљке.

Осим биљака, треба опрскати и конструкцију објеката и цеви за грејање. При појави гриња интервал примене акарицида је пет до седам дана. При порасту температуре гриње интензивно насељавају усев краставца.

Приликом примене наведених пестицида требало би водити рачуна и пажљиво прочитати упутство о примени, могућности мешања, као и о редоследу сипања у прскалицу. Треба поштовати каренцу тј. временски период који мора проћи до бербе краставаца. Третмане инсектицидима треба обављати у предвечерњим сатима како би се заштитиле пчеле и други опрашивачи гајених биљака.

Izvor: agromedia.rs

Производња краставца у пластенику и на отвореном