Велике количине витамина и минерала које се налазе у купусу чинили су га приоритетном намирницом трпезе код древних Кинеза, римских императора и грчких филозофа.

Најстарији податак о коришћењу купуса пронађен је у Кини, а датира из периода 4.000 година пре нове ере. Кинези су купус сматрали биљком којом се постиже јин и јанг равнотежа у телу. Киселили су га за зиму и у њега додавали барени пиринач. У Европи се развијао од каменитих средоземних обала, па све до Ирске, из дивљег купуса (лат. Брассица олерацеа), познатијег под називом зеље. Древни Грци су почели да га употребљавају у 4. веку п.н.е, када су записани први подаци о узгоју купуса у Европи.

Диоген је први уочио храњиву вредност ове намирнице, док је Теофраст већ тада разликовао три врсте купуса. Ова биљка је такође била омиљена храна старих Римљана. Римски император Диоклецијан је у Сплиту узгајао купус лисичар. О лековитим својствима купуса први је писао Катон Старији пре више од 2.200 година. Он у својим записима истиче купус као диуретик, средство против грчева, седатив за смирење живаца и лаксатив.

Гајење купуса

Купус се гаји у равницама, речним долинама и брдско-планинским подручјима, али може успевати и на већим надморским висинама, до 2.000 метара. У зависности од климе, гаји се као главни или пострни усев. У случају континенталне климе, увек је пострни, обично после грашка, лука, кромпира и пшенице. Углавном најбоље успева на влажном и прохладном подручју. Не подноси прејаку светлост, узгаја се из расада и, у зависности од климатских услова, може се наводњавати.

На проораном земљишту (25-30 цм), купус се сеје у редове, са размаком од 8 до 12 цм, а између биљака са размаком од 3 цм. Оптимална температура за раст купуса је између 15 и 18 степени Ц°, док високе температуре изнад 25 степени Ц° угрожавају раст и развој главице. Мразеве од -3 степена Ц° добро подноси, а старије биљке могу издржати и -12 степени Ц°. Купус је потребно ђубрити органским ђубривом.

Лековитост купуса

У купусу се налазе велике количине витамина А и Ц. Такође, садржи калцијум, беланчевине и гвожђе. Хлорофил, који је биљни хемоглобин, утиче на лечење многих обољења, па чак и анемије, док целулоза побољшава пробаву и превентивно делује код прехладе и кашља. Има антиоксидантно и антисептичко дејство, те јача имунитет и спречава бројне болести и тегобе.

Помаже код болести срца и крвних судова, бронхитиса, главобоља, истегнућа мишића и лигамената, малокрвности, мамурлука, модрица, плућних болести, повишеног холестерола, прехлада и кашља, проширених вена, кожних болести, регулисања варења, реуме, стреса, уганућа, чирева и бубуљица. Листови купуса се стављају и као облоге на опекотине и ране. Осим свежег купуса, као изузетно здрав истиче се и кисели купус.

Кисели купус

Процесом кисељења у купусу се ствара витамин Б12, који потпомаже стварању црвених крвних зрнаца и одржавању нивоа гвожђа у организму. Такође је богат једињењима сумпора, одличним за превенцију против рака желуца и исцеливање оштећене коже од УВ зрака. Лактобацили делују као пробиотик и природно се налазе у ферментисаним производима. Доказано је да благотворно утиче на бол у желуцу и јача имунолошки систем.

Кисели купус утиче на добро расположење, а одличан је и у борби против стреса. Помаже код изградње костију, јача имунитет и повећава снагу мишића, доприноси обнављању истрошеног везивног ткива, благотворно делује на органе за варење, желудац и црева, подстиче излучивање штетних материја иᴢ организма, благотворно делује и на функционисање срца и крвотока, јер снижава повишени холестерол, поспешује зарастање рана, те позитивно делује и на функционисање мозга и нервног система.

 Agromedia.rs

Сазнајте све о купусу!