Влажну бактеријску трулеж кртола кромпира проузрокује више врста фитопатогених бактерија. Најчешћи су узрочници бактерије из рода Пецтобацтериум. Заједнички симптоми болести, без обзира на то која је бактерија узрочник, су влажна трулеж кртола или трулеж приземног дела стабла и увенуће биљака.

Бактерија Пецтобацтериум царотоворум

Најчешћи узрочник влажне трулежи је фитопатогена бактерија Пецтобацтериум царотоворум. Ова бактерија проузрокује трулеж плодова корена и кртола у пољу и у складишту (кромпир, паприка, парадајз, шаргарепа, целер, карфиол, купус).

За развој болести у пољу посебно погодује висока влажност земљишта. У таквим повољним климатским условима заражене кртоле могу се распасти већ у земљи, а из њих излази велики број бактерија које могу заразити околне биљке. Код биљака које имају мањи интензитет заразе у пољу, могу се појавити јачи симптоми заразе на кртолама у складишту, посебно у оним складиштима где није могуће контролисати влажност ваздуха и вршити проветравање кромпира.

У складишту се болест може механички пренети са заражених кртола на здраве кртоле додиром, а посебно су осетљиве кртоле које су већ заражене гљивицама пламењаче и тада настају секундарне инфекције.

Бактерија Пецтобацтериум атросептицум

Пецтобацтериум астросептицум проузрокује трулеж приземног дела стабла кромпира познату под називом црна нога. На биљкама кромпира у пољу може се видети увенуће и жућење листова, слабији раст као и увенуће целих биљака.

Заражене кртоле су примарни извор заразе, а развоју болести погодују високе температуре и висока влажност.

У Србији се ради откривања штетних организама спроводи посебан наџор у кромпиру где се тестирају сви узорци семенског кромпира из увоза, а по програму мера у оквиру мониторинга, пољопривредне стручне службе врше визуелни преглед усева кромпира у току вегетације, кртола као и узимање узорака за лабораторијско тесирање у случају сумње.

Ризик од уношења ових бактерија у нашу земљу постоји, јер се велики проценат семенског кромпира увози из земаља где је присуство бактерија регистровано (у Холандији је патоген откивен још 1970. године).
Симптоми бактерија:

Трулеж приземног дела стабла које потамни

На кртолама се појављује трулеж око лентицела (место за које је причвршћен столон) или на ранама
Биљке заостају у расту, врхови вену, постају хлоротични и увијају се

Први симптоми на биљкама кромпира се могу очекивати при температурама изнад 25ºЦ, често зависе и од сорти кромпира, (широко заступљене сорте често су осетљиве према овим бактеријама). На симптоме утичу и климатски фактори.

Ширење бактерија

Присуство бактерија у семену кромпира један је од основних разлога за ширење, поред влажности земљишта, коришћења сечених кртола као семенског материјала и употребе оштећених и заражених кртола приликом вађења.

Неадекватни услови складиштења и температура такође утичу на ширење бактерија. Треба водити рачуна приликом увоза меркантилног кромпира. Основни извори заразе овим патогеном су употреба заражене кртоле кромпира и вода за наводњавање.

Мере заштите

Препоручују се превентивне мере које подразумевају сетву отпорних сорти, сертификацију садног материјала и коришћење савремене дијагностике за тестирање семенског материјала.

Неопходно је поштовање плодореда, избегавање претераног наводњавања, избегавање поља са лошом дренажом, рано вађење кртола или вађење током сувог времена.

Потребно је уклонити самоникле биљке кромпира и симптоматичне биљке, обезбедити адекватну вентилацију током складиштења у хладњачама.

Када се болест једном развије није могуће сузбијање средствима за заштиту биља.

Izvor: agromedia.rs

Шта проузрокује труљење кромпира?