Тамарило или парадајз дрво веома је занимљива повртарска култура која даје наранџасте јајасте плодове и спада у породицу парадајза. Ова биљка поред својих занимљивих карактеристика веома је лака за гајење.

Реч је о вишегодишњој биљци која у нашим климатским условима преко зиме мора да се гаји у затвореном простору, јер измрзава на температурама испод нуле.

Потиче из Централне Америке а проучава се и као воћна врста, а латински назив је Цyпхомандра бетацеа. Размножава се из семена које тешко ниче обично тек 21 дан након сетве. Биљка је веома слична плавом патлиџану са много крупнијим листовима каже наш др Иво Ђиновић у својој књизи Свет поврћа.

Прве године након садње развија стабло са листовима, а када достигне висину од једног метра почиње да се грана. На њима почиње да цвета у гроздовима од 10 до 20 цветова. Плодови стижу за бербу за 2 месеца од оплодње. Бере се сукцесивно, кад плод из зелене пређе у наранџасту боју. Има сорти са различитом бојом плода: белом, црвеном, жутом.
Плод је сочан, меснат, са преградама, нешто између парадајза и физалиса. Много је хранљивији од парадајза и садржи 10 до 12 % суве материје. Има доста шећера и витамина Ц. Може да се конзумира сиров у салатама, или куван у варивима и има веома специфичан укус и мирис.

Тешкоћу у његовом гајењу представља осетљивост на лисне ваши. Услед њих мора да се прска и штити, иначе се јавља чађавица, опадање лишћа и сушење биљака.

За две године, ако је суд у коме је посађена велики може да достигне висину од 2,5 метра. У јесен треба да се унесе унесе у топлу и светлу просторију, а по престанку опасности од мразева може се изнети напоље. Ова биљка максимално живи 8 година, и у последњој години тамарило треба пресадити у башту, и дозволити да се максимално развије и донесе добар принос.

 Izvor: agromedia.rs

Тамарило - дрво парадајза које рађа веома укусне плодове