Тресет је најчешћа компонента у земљишним смешама. Његова вредност се оцењује према степену разлагања, пХ вредности и садржају хранива. Степен разлагања је низак при садржају хумуса до 20%, средњи 20-25% (то је најбољи) и висок изнад 35%. При степену разлагања већем од 35% тресету се додаје слама, плева, струготина. Киселост тресета је различита.

Реакција тресета зависи од којих биљака је тресет настао и на ком матичном супстрату је образован. Тако је код низинског тресета пХ 4,8- 7,0, код прелазног 3,6-4,8 и код висинског пХ вредност је 2,6-3,0. Квалитет тресета је у великом водном и ваздушном капацитету (везује већу количину воде). Тако нпр. тресет спхагнум има капацитет за воду 800%, а галицина 326%.

Тресет има висок капацитет апсорпције (неколико пута више ос земљишта) и добра својства за обраду.

Тресет је одумрли биљни материјал различитог степена разградње и трансформације у хумус. Висински (бели) тресет настаје у условима влажне и хладне климе где је основни биљни покривач бела маховина Спхагнум по чему је овај тресет и добио име (бели или сфагнумски тресет). То је кисео тресет, великог капацитета за воду, релативно сиромашан хранивима (она се додају тресету). Низијски (цми) тресет настаје у речним долинама од више биљних врста, богат је органском материјом има већу пХ вредност а садржај макро и микроелемената је већи него у белом тресету. Цми тре- сети имају висок степен хумификације (55-60%). Од укупног садржаја угљеника 60% је у облику хуминских и фулво киселина (хуминске киселине су и биостимулатори раста).

Izvor:seoski poslovi

Тресет за пластенике