Svake nedelje imamo čast da za portal Agroinfo govore mladi i uspešni ljudi na polju nauke, da svoje iskustvo i svoje priče dele sa nama i na taj način nas inspirišu. Verujemo da će ovakve priče pomoći da prepoznamo da je stalno usavršavanje i ljubav prema onome što radimo veoma važan segment formiranja ličnosti i karaktera svakog pojedinca.

Jelena Ivanović je rođena u Smederevskoj Palanci 1995. godine. Završila je srednju Pravno-poslovnu školu u Beogradu i nameravala je da se upiše na Ekonomski fakultet u Kragujevcu. Međutim, u poslednjim momentima pred upis je razmišljala da li je to pravi izbor za nju i da li će „jednolični poslovi sa brojkama i ljudima“ čitav život biti nešto što će je ispunjavati. Istražujući različite informatore, Jelena je shvatila da bi radije volela da se bavi biljkama i da ih istražuje, te je ipak donela odluku da se upiše na Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, odsek: biljna proizvodnja, modul: voćarstvo i vinogradarstvo, što je i ostvarila 2014. godine.

- Na osnovu tada prikupljenih informacija, videla sam da fakultet pruža visok kvalitet svih oblika obrazovnih, naučnih, istraživačkih i stručnih aktivnosti tokom studiranja. Nastava se odvija kroz interaktivan rad sa studentima, kako u opremljenim laboratorijama tako i na polju, a stečeno znanje već tokom osnovnih studija može da se implementira i testira na tržištu. Prepoznavši ovu oblast poljoprivrede kao praktičnu i široko pimenljivu, poreklo vinogradarskog rejona iz kog dolazim, bili su faktori koji su uticali na konačnu odluka za dalji put usavršavanja. –

Nakon završenih osnovnih studija u roku, kao prirodni sled okolnosti, ukazao se master program na istom fakultetu i smeru na koji se Jelena upisala odmah potom, 2018. godine. Drugi stepen studija takođe završava u roku, sa prosečnom ocenom 9,86, a rezltati istraživanja odbranjene master teze saopšteni su na skupu međunarodnog značaja pod nazivom: „Morphological and production-technological characteristics newly created grapevine variety Vožd. IX International Symposium on Agricultural Sciences „AgroReS 2020“, Banja Luka, Bosnia and Herzegovina, 24th September.“

 Kako ste se odlučili na dalje školovanje posle završenih osnovnih studija?

- Veoma rano tokom studija mi je postalo jasno da su prirodne nauke oblast koja me zanima. Ostanak u ovom polju je, zapravo, bio još spontaniji jer je svaki novi dan studija i rada u oblasti botanike, fiziologije, genetike, oplemenjivanja, bio novi dokaz da nisam pogrešila. Stoga mogu reći da sam srećna jer zaista radim ono što volim. Doktorske studije sam upisala 2019. godine na studijskom programu: poljoprivredne nauke, modul: voćarstvo i vinogradarstsvo/oplemenjivanje voćaka i vinove loze i trenutno sam druga godina. Uža oblast mog interesovanja na doktorskim studijama, u pogledu daljeg istraživanja, je Vinogradarstvo sa detaljnim ostvrtom na oplemenjivanje i genetiku vinove  loze, genetičke resurse, kao i praćenje i oponašanje varijabilnosti različitih hibrida i njihovo upoređivanje sa standardnim sortama, ali i određivanje njihovog kvaliteta analizom fizičkih, hemijskih i organoleptičkih osobina ploda. -

Kakvo je po Vama trenutno stanje srpske poljoprivrede i kakva je budućnost ove privredne grane?

- Srbija ima brojne i velike biljne genetičke resurse koje je razvila tokom duge tradicije gajenja raznih kultura, ali je i zemlja koja je posvećena razvoju poljoprivrede.  Radi se o stotinama i hiljadama biljnih genetičkih resursa koje Srbija s ponosom treba da istakne i sačuva u budućnosti. Međutim, kada se govori o ovoj temi, posebno treba ukazati na problem pograničnih i brdsko-planinskih područja gde se, u cilju opstanka stanovništva u tim sredinama urgentno moraju preduzeti mere za njihov održivi razvoj. Neophodno je da država stvori materijalnu bazu i kroz kreditne podsticaje i poreske olakšice pojednostavi uslove za privredne investicije kako u razvijena, tako i u nerazvijena brdsko-planinska područja. Time bi se omogućio ravnomerniji regionalni i privredni razvoj i iskoristili svi postojeći prirodni resursi u korist poljoprivrede, ali i doprinelo boljoj budućnosti ove privredne grane. Kada je reč o vinogradarstvu, država ulaže velike napore da subvencijama i drugim merama podstakne podizanje novih zasada, ali i pored toga obnova vinograda  teče usporeno. Novi zasadi se podižu pretežno sadnim materijalom iz uvoza, te ne čudi činjenica da u sortimentu dominiraju strane kvalitetne bele i crne vinske sorte, dok je češće autohtonih i domaćih novostvorenih sorti sve manje. Poslednjih nekoliko godina učinjen je značajan napredak u unapređenju vinogradarsko-vinarskih tehnologija i podizanju kvaliteta vina, kao i proizvodnji vina sa geogorafskim poreklom. To je doprinelo i renoviranju vinskih puteva, ali i sticanju  dodatne satisfakcije u vidu rasta domaćeg turizma. Takođe, osnivanje Saveza vinara i vinogradara Srbije 2019. godine, ali i novi vid akreditacije sa smerom Vinarstvo i vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, doprineće svetlijoj budućnosti ove privredne grane u načuno-istraživačkoj oblasti. -

Doktorantkinja za Agroinfo objašnjava da je potrebno sprovesti niz mera na različitim nivoima kako bi se obnova srpskog vinarstva nastavila i intezivirala, te iako su subvencije za vinogradarstvo i vinarstvo među najvećim u regionu, država treba da nastavi sa povoljnim podsticajima, posebno za podizanje zasada, klonsku selekciju i sertifikaciju, kao i uvođenje moderene tehnologije. Osim toga, sami proizvođači takođe moraju stalno da se usavršavaju, da budu otvoreni za nova znanja, nove tehnologije i da kroz formu zemljoradničke zadruge, ili na sličan način, udruženim snagama krenu napred. Neophodna je i dodatna podrška malim proizvođačima i usmeravanje veće pažnje na organsku proizvodnju u našoj zemlji s obzirom na to da su mnoge zemlje sve više zainteresovane za ove proizvode. Jednaku pažnju, kaže, treba posvetiti i promenama u naučnoistraživačkoj oblasti jer je tu ključ bolje budućnosti.

- Nedovoljno ulaganje u nauku ograničava osnivanje novih institucija ili širenje postojećih, a samim tim smanjuje broj radnih mesta, posebno kada su u pitanju mladi naučnici. Smatram da bez mladih u nauci nema ni bolje privrede ni industrije, a samim tim nema ni napretka. Nauka i obrazovanje su nešto što bi trebalo postaviti kao temelj za budući razvoj. –

Tokom osnovnih i master studija, kao i sada na doktorskim studijama, Jelena je stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Pohađala je razne stručne prakse među kojima je najviše ponosna na praksu iz organske proizvodnje u okviru projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih“- GIZ YEP. Trenutno je povremeno angažovana na fakultetu u obliku raznih aktivnosti i usavršavanja u okviru NIO projekta koji realizuje Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja, od 2020. godine do danas.

Ključ uspeha su, napominje, dobra organizacija i određivanje prioriteta, a upornost, istrajnost, strpljenje i posvećenost samo osobine koje treba da posedujemo i koje će nas dovesti do ostvarenja cilja. Odgovarajući izbor oblasti interesovanja i ljubav prema tom poslu su preduslov za istinsko ispunjenje svake individue na poslovnom planu.

Kakvi su Vam planovi za budućnost i šta biste poručili mladima koji su na svom početku i onima koji su već izabrali svoj put?

- Baviti se naukom je uzbudljivo i zanimljivo iz razloga što svoju radoznalost zadovoljavaš kroz svoj posao. Svako novo otkriće je način da nahraniš tu svoju stranu. Iznova tragaš, iznova stvaraš nešto novo, retko se ponavljaš. Nema šablona, nema rutina i takva „pravila“ su me upravo i uvukla u svet nauke, u oblast oplemenjivanja biljaka. Taj momenat kada je nešto, na čemu si dugo i predano radio, konačno objavljeno, jeste lep vid priznanja. Planovi u narednih pet ili deset godina su mi da nasatavim sa usavršavanjem i inteziviram  naučnoistraživački rad sa kolegama i profesorima, a sve u cilju dizanja nauke u Srbiji na viši nivo. Danas je moderna nauka veoma konkurentna, pogotovo u ovoj oblasti, i ne trpi prosek. Zbog toga ispred sebe stavljam jasno definisane ciljeve i potpunu posvećenost kako bih ih ostvarila.

Mladima koji tek ulaze u svet nauke bih poručila da prvo spoznaju sebe i svoje oblasti interesovanja. Kada do toga dođu, svaki sledeći napravljen mali pomak u toj oblasti je lep vid priznanja. Onima koji su već pronašli svoj put poručujem da budu uporni bez obzira na to koliko se sporo kretali. Sa upornošću će doći i uspeh. Svojom marljivošću, istrajnošću, i usavršavanjem u izabranoj oblasti će uticati na bolje sutra. Time će doprineti razvoju čitavog društva, a sami ciljevi su ti koji nas teraju da postanemo odgovorni i daju nam jasna pravila koja moramo da poštujemo ukoliko želimo da ih ostvarimo. -

Agroinfo.rs

Mlade nade srpske poljoprivrede Jelena Ivanović