Proizvođači nezadovoljni KAJSIJE RODILE, ALI KVALITET LOŠ
Foto: pixabay free
Posle četiri izuzetno loše godine, uzgajivači kajsija u Srbiji kažu da je ove godine rod mnogo bolji
Dok je negde rodilo i prerodilo, u drugim delovima, međutim, martovski mraz "ubio" je trećinu ploda. Kako proizvođači kažu, očekivani rod ove sezone je oko 20.000 tona, dok je u boljim godinama i dvostruko veći. Tvrde da naizgled idilična slika načičkanih plodova na stablima kajsije, ima i naličje. Plod je uglavnom sitan, kvalitet loš, pa nije čak ni za rakiju. I otkupna cena je veoma niska.
Za razliku od prošle godine kada je rodnost bila između osam i deset odsto zbog mrazeva koji su oštetili voće još u cvatu, ovogodišnji rod je oko 90 odsto. U selu Miokovci kod Čačka, prestonici ovog voća, kažu da je kajsija rodila, ali problemima nije ni izbliza kraj.
- Četiri godine bilo je izuzetno loše, pre svega zbog grada, ali i drugih vremenskih neprilika - kaže uzgajivač Sava Todorović iz Miokovaca. - Ove godine je tako da je na nekim lokacijama rodilo i prerodilo, a na drugim mraz uništio rod. Tamo gde je mnogo rodilo, toliko je sitan plod da može u puščanu cev da stane.
Kako naš sagovornik kaže, kod otkupljivača cena je 35 dinara po kilogramu, što je nedovoljno da bi se isplatila berba i sakupljanje. Rakijašima će je prodati za barem dvostruko više.
- Nadnica je 3.500 dinara za branje i sakupljanje, a cena mizerna - kaže Sava. - Problem je što je i nadničare teško naći. Samo starije možemo da angažujemo, mlađi neće ni da prihvate. Procena je da će iz našeg kraja biti oko 300 vagona kajsije. Svoju kajsiju ove godine uopšte neću davati za konzumiranje, sve ide u rakiju.
Ni uzgajvači iz sela Begaljica u okolini Beograda, koji beru druge sorte, nisu zadovoljni godinom.
- Šta vredi što je toliko rodilo, kad je plod nikakav - kaže Milena Bugarčić. - U našem kraju svaka kuća ima kajsiju, ali uglavnom stabla liče na žalosne vrbe, savijene od ploda, koji je maltene samo koštica. Cena je tek loša. Dok su najbolji plodovi za hladnjače 70 dinara, oni čvršći koji nisu zreli do kraja, za sečenje, kompote i slično, koštaju 50 dinara, a najlošije su 35 dinara po kilogramu.
Kako naša sagovornica kaže, posebno je otežalo posao uzgajivačima drastično poskupljenje đubriva, za više od 300 odsto.
Agroinfo.rs/novosti.rs
Komentari
Mosk 2010; 88 3 26 30 propecia vs finasteride
Marcin Adamczak buy cialis on line
Additionally visit this kind of site to get slot online cialis pharmacy
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Poljoprivredna inspekcija izvršila je od 1. januara ove godine ukupno 3.090 kontrola u kojima nije pronađeno nijedno fiktivno gazdinstvo, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Uprava za agrarna plaćanja obavestila je danas poljoprivredne proizvođače da je počela isplata dodatnih 10.000 dinara svima koji su ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2024. godini, navedeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije
Direktor zadruge jabuka Voćar iz Slankamena Nikola Kotarac rekao je danas da je rod ove godine manji za oko 40%.
Uprava za agrarna plaćanja danas je preporučila poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji da pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje u elektronskom Registru poljoprivrednih gazdinstava urade obnovu registracije za tekuću godinu.
Jedna od prvih delatnosti kojom je čovek počeo da se bavi je poljoprivredna proizvodnja.
Jesenja setva pšenice u Srbi se bliži kraju, zasejano je manje parcela nego prošle godine, zemljište je nedovoljno nađubreno, seme je korišćeno sa "tavana", a ne deklarisano, pa se dogodine ne može očekivati dobar rod, rekli su danas poljoprivrednici
Речник Народних Израза за Људске Особине и Карактере
Реч/Појам - Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим.
Речник израза за људске особине и карактере
Пратите наш портал
Временска прогноза
Курсна листа
Анкета