Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Ova sorta nastala je prirodnom mutacijom,za to se pobrinula priroda.

Primećena je osamdesetih godina na gazdinstvu Budimira Rašića u Donjem Matejevcu. Po mnogo ćemu se ova kajsija razlikovala od drugih sorti. U saradnji sa institutom u Novom Sadu počinje se ispitivanje ove sorte i podizanje oglednih zasada pod radnim nazivom DM1. Krajem 2016 godine je priznata kao sorta pod imenom Buda.

Ova sorta ima odličan odnos šećera i kiselina, pa je pogodna za svežu upotrebu, preradu u sokove, džemove, rakiju, kao i za sušenje.
Cveta srednje rano od početka do kraja marta. Cvetanje traje oko 10 dana. Stablo je srednje bujno,sa oborenim odnosno savijenim granama. Stepen grananja je srednji do veliki. Rađa pretežno na mešovitim grančicama, mada rod donosi i na majskim kiticama, cvetnim i prevremenim grančicama.
List je tamnozelene boje i u odnosu na druge sorte dugo ostaje na grani i kasnije otpada.
Cvet srednje veličine, sa okruglim kruničnim listićima bele boje.
Sorta je stranooplodna i dobri oprašivači su novosadska rodna, NS 4 i roksana.
Plod je krupan, prosečne mase ploda oko 90 grama, simetričan,okruglog oblika. Plod ima čvrstu peteljku pa ga vetar ne obara lako. Čvrstog je mezokarpa koji ne prijanja uz košticu i narandžaste je boje. Izuzetno je atraktivan osvežavajućeg blago kiselkastog ukusa, dobre arome i konzistencije. Pokožica ploda je osetljiva pa spada u sorte sa srednjom transportabilnošću plodova.

Što se tiče agroekoloških uslova osetljiva je na visoke temperature jer izazivaju ožegotine na plodovima.
Osetljiva je na moniliju cvetova i mladara, i umereno osetljiva na rupičavost lišća. Veća osetljivost na moniliju proizilazi iz dugog cvetanja i čestih padavina u vreme cvetanja.

Izvor:.psss.rs

Sorta kajsije Buda

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Tržnica u centru Kaira, a na njoj ponuda - malina iz Arilja, borovnica iz Šapca, šljiva iz Osečine ili jabuka iz Topole.

Spretniji berači se sa vlasnikom dogovaraju o zaradi po ubranom kilogramu, pa njihova zarada zavisi od umeća, brzine ruku i od toga koliko ko može da podnese rad na visokim temperaturama.

Prema ranim prognozama, cena maline će ove godine ići i do 800 dinara po kilogramu, dok su najavljivane dnevnice za berače i do 8.000 dinara. Iz Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji kažu da su ovi iznosi dnevnica nerealni.

Verovali ili ne, ovo egzotično voće koje dolazi iz Afrike, a zove se kivano, može se uspešno gajiti i u našim uslovima. Seje se krajem aprila, početkom maja, nije preterano zahtevna, a uspeće čak i u saksiji.

U sredu popodne olujno nevreme praćeno jakom kišom i gradom zahvatilo je delove opštine Topola kada je zasadima naneta velika šteta.

Pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu dodelio je 60 ugovora za sufinansirеnjе nabavkе oprеmе za zaštitu od grada u voćnjacima i vinogradima u AP Vojvodini, na površini od 140 hеktara ukupne vrednosti 53,8 miliona dinara.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета