Loza Svetog Simeona čija se čudotvorna moć ogleda u tome što već vekovima bogato rađa bez ikakve posebne nege i pomaže ženama koje ne mogu da se ostvare kao majke.

Kada se monah Simeon upokojio 13. februara 1200. godine bio je sahranjen u naosu katolikona, uz južni zid. Po kazivanju Domentijana, pisca Života Svetog Save i Života Svetog Simeona, za vreme službe je poteklo miro iz groba i iz Simeonovog lika na zidu. I odmah je počelo da čini čuda.

Godine 1207, u pratnji grupe hilandarskih monaha, Sava je preneo očeve „cele i netaknute“ mošti u Srbiju i pohranio ih u manastir Studenicu. Tako je ispunio očevu poslednju želju da počiva u „zemlji otačastva svoga“ i radi mirenja zavađene mu braće, onda su hilandarski monasi neutešno plakali.

Tada se Sveti Simeon javi u snu igumanu Metodiju i kaže mu kako je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će za utehu hilandarskom bratstvu iz praznog groba njegovog iznići loza i dokle god ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva.

Loza Svetog Simeona

Ta loza se održala i do naših dana. Ista svake godine bez izuzetka bogato rađa, iako joj se osim obrezivanja, nikakva druga nega ne ukazuje, niti se kakve mere protiv filoksere ili drugih bolesti i štetočina preduzimaju, što predstavlja veliko čudo Božije i time veliku moralnu utehu i duhovno obodrenje za naše hilandarsko bratstvo, a i za sve verujuće Srbe.

Mnogo je svedočenja da je besplodnim supružnicima, koji su čvrsto verovali, darovala porod.

Najpoznatiji takav slučaj zbio se u 16. veku kada je solunski paša, blagodareći ovom grožđu, dobio naslednika. U znak zahvalnosti, on je 1582. godine poklonio Hilandaru veliko imanje van granica Svete Gore, zvano Kakovo, s kojeg manastiru i danas pristižu najveći prinosi. Čak je i svog sina poslao da bude monah u Hilandaru, ali su ga hilandarci odgovorili od toga videvši da mu nije milo.

Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula.

Radi dobijanja svetog grožđa i lozice Svetog Simeona, supružnici mogu pisati molbu manastiru Hilandaru, mogu se obratiti nekoj od pokloničkih agencija i grupa koje redovno odlaze na Svetu Goru, a najlepše je da suprug ili neko duhovno blizak toj porodici lično hodočasti Hilandar i zatraži svete plodove. O ovome je najbolje posavetovati se sa svojim duhovnikom...

MUŠKA DECA
Grožđe sa ove loze bere se svake godine na praznik Vozdviženja Časnog krsta - Krstovdan, 27. septembra, kada se i daje kao blagoslov prisutnom narodu u crkvi. Ostatak grožđa se suši i deli parovima radi potomstva. Vernici tvrde da se uz pomoć hilandarske loze obično rađaju muška deca.
POST I MOLITVA
Predanje kaže da u jedno „sledovanje“ spadaju tri zrna grožđa i jedno parče od orezane loze. Ovo se parče stavlja u litar osvećene vode, koju oba supružnika piju pre svakog jela četrdeset dana. Potom suprug uzima jedno zrno grožđa, a supruga preostala dva. Za ovih četrdeset dana supružnici treba da jedu samo posnu hranu, da čine svakodnevno po pedeset poklona, dvadeset pet ujutru s molitvom: „Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj nas“, i dvadeset pet uveče sa molitvom: „Prepodobni oče Simeone, moli Boga za nas“. Za to vreme supružnici treba da se uzdržavaju od svoje bračne postelje.

Agroinfo.rs/bastabalkana.com

HILANDARSKI SPAS: Loza Svetog Simeona pomaže nerotkinjama