Žuto-beli kraljevski pingvin snimljen je na ostrvima Južne Džordžije u Atlantskom okeanu. Fotografiju neobične ptice snimio je belgijski fotograf, Iv Adams, član ekspedicije koja je posetila Južni Atlantik.

Za kraljevske pingvine su karakteristične crno-bela boja i žuta u obliku tačke na okovratniku. Naučnici ne uspevaju da odrede šta je uzrok ove specifične boje pingvina. 

Iv Adams kaže da se ovaj mališan izdvojio u jatu od oko 100 000 crno-belih pingvina po svojoj specifičnoj boji. Primetio ga je dok su raspakivali opremu, prenosi Sputnik. 
Pingvini su ptice jako zanimljivih karakteristika. Iako ne lete već nekoliko miliona godina, najdublje rone i najbrže plivaju. Kraljevski ili carski, kako ih još nazivaju, svoje partnere zavode plesom i pesmom, pa se Antarktik često pretvori u pravi Holivud. Njihov ljubavni ples podseća na stepovanje. Ove ptice su vrlo društvene. Vole da se „sankaju“ na trbusima, stalno su u skupinama i nemaju kopnenih neprijatelja. Njihova specijalnost ogleda se u tome što one bolje vide u vodi nego na suvom, mogu piti morsku vodu i izdržati bez hrane čak 115 dana. Kada mislimo da nas priroda i pingvini ne mogu više iznenaditi, pojavi se snimak neobičnog žuto-belog carskog pingvina i osvoji ceo svet. 

Fotograf smatra da pingvin pati od leucizma, mutacije u kojoj se gubi samo deo pigmenta melanina. Sa njim se slaže biolog i profesor Univerziteta u Vašingtonu, Di Boersma.
Međutim, drugi naučnici se ne slažu sa njima, jer u očima, na nogama i perju pingvina ne izgleda kao da postoji melanin. Ekolog sa Arizona univerziteta, Kevin Megrou kaže da tek na osnovu biohemijskog ispitivanja uzoraka perja bi mogli da kažu o čemu se radi. Dodaje da je mutacija ovog pigvina takva da je on na nekim mestima izgubio pigment, dok na drugim nije i da nikada nije video išta slično.

Koliko će dugo još ove ptice iznenađivati svojom posebnošću i da li će se pojaviti još neka od njih koja će biti drugačija od svih, nismo sigurni. Ovim ljupkim pticama preti opasnost usled globalnog zagrevanja. Njihovo glavno stanište i mesto gde podižu svoje mladunce jeste led na Antarktiku, a ako se ova površina smanji, do 2100. godine, ptice će se suočiti sa velikim problemom. Sve ovo će dovesti do smanjenja broja ovih životinja, prenosi Bi-Bi-Si. Dodaje se da su pingvini trenutno klasifikovani kao „skoro ugroženi" u okviru Međunarodne unije za zaštitu prirode.

Agroinfo.rs/iserbia.rs

Žuti pingvin u moru crnih kraljevskih pingvina