Након успешне жетве и добрих приноса, житарице треба адекватно складиштити. Велику опасност по ускладиштене житарице представљају инсекти који могу да проузрокују штету и до 15%, која се огледа у смањењу квалитета и ускладиштене масе.

Потребно је у складишта уносити само здраве житарице које имају мањи % влаге (испод 12%). Повољна температура за развој инсеката је између 20 и 35 степени а влажност ваздуха је 60-80%. Ван ових граница се успорава развиће и размножавање инсеката. Због тога у складишту треба обезбедити одговарајуће услове као што су температура, влажност ваздуха и зрна,како не би дошло до појаве и ширења складишних штеточина.
На основу штета које праве складишни инсекти се могу поделити у две групе: примарне штеточине (које оштећују цела зрна) и секундарне (које се хране зрнима која су већ оштећена).

Примарне штеточине

Примарне штеточине су економски најзначајније и то су жишци (Ситопхилус гранариум, С.орyзае, С.зеамаис), Рyзопертха доминица и житни мољац (Ситотрога цреалелла). Житни жижак је најчешћи у складиштима пољопривредних произвођача због тога што се више јавља у хладнијим складиштима. Ларве жижака се развијају у зрну а одрасли се налазе у унутрашњости робе и тешко се уочавају (када је топло онда се могу видети на површини жита).

У току године могу имати 3-4 генерације а у повољним условима и више. Када су присутни ови инсекти у ускладиштеним житарицама жито се загрева, може доћи до појаве влаге од кондензације и може доћи до клијања зрна као и појаве микроорганизама (грудва се, буђа). Овакво жито не може да се користи за исхрану људи и животиња.

Рyзопертха доминица се углавно налази у великим силосима. Ларве се хране и развијају у зрнима, одрасли инсекти се убушују у зрна. Активношћу ових штеточина не долази до загревања жита. Присуство се примећује по брашнастој прашини која је настала од исхране инеката. Житни мољац је значајна штеточина. Штете причињавају само ларве које које се развијају у зрнима. Презимљава као ларва а у пролеће се развијају одрасли инсекти, у току године могу имати 1-3 генерације.

Секундарне штеточине

Секундарне штеточине оштећују већ оштећена зрна и најзначајнији су брашнари. Ларве се развијају изван зрна. Штете праве ларве и одрасли инсекти. Брашнени (Епхестиа кухниелла) и бакрени мољац (Плодиа интерпунцтелла) су из реда Лепидоптера. Штете причињавају само ларве (гусенице) које испредају нити које повезују зрна или брашно у грудве. Ларве се налазе само у површинском слоју.

Мере сузбијања штетних инсеката у складишту
Да би се житарице у складишту очувале у здравствено исправном стању најважнија је примена превентивних мера и стално праћење појаве штеточина током складиштења. Складиште треба адекватно припремити за складиштење, уклонити заостале залихе, складиште детаљно очистити, све пукотине и удубљења на зидовима, таваници, поду затворити јер у тим пукотинама могу остати штеточине и извршити заразу нових производа.

Обавити хигијенско кречење таванице и зидова и обавити хемијски третман празног складишта ако је складишту протекле године било појаве штеточина применом одговарајућих инсектицида. Складиште треба да има добро проветравање да би се одржала оптимална температура и влага у складишту.

Izvor: agromedija.rs

Како сачувати ускладиштене житарице од инсеката