Direktna plaćanja samo za poljoprivrednike koji ne koriste pesticide i drže onoliko životinja koliko mogu nahraniti svojom hranom ili potpuna zabrana kao i uvoz hrane koja ih sadrži, referendumska su pitanja.

Na referendumu koji će se održati 13. juna u Švajcarskoj, građani te zemlje glasaće o dve vrlo ekstremne inicijative, a koje bi iz temelja promenile njihovu poljoprivredu. Uz to, sigurnost hrane bi mogla da postane upitna, a rast cena je zagarantovan, piše dr Vili Kremer-Šiling na svom blogu Bauer Willi.

Pojašnjava kako se radi o dva predloga. Prvi je donela Inicijativa za pitku vodu (TWI) koja želi da direktna plaćanja ostvaruju samo oni poljoprivrednici i kompanije koje u svojoj proizvodnji ne koriste pesticide. Uz to, u stočarstvu ne bi smeli preventivno da koriste antibiotike, a dozvoljeno bi im bilo da drže samo onoliko životinja koliko mogu da nahrane hranom koju su sami proizveli.

Drugi je predstavila Inicijativa za zabranu pesticida (PVI) koja želi da zabrani upotrebu sintetičkih sredstava za zaštitu bilja i biocida u poljoprivrednoj proizvodnji. Takođe, plan je zabrana uvoza namirnica koje ih sadrže ili su proizvedene uz pomoć njih. 

Radi ovih zahteva dr Kremer-Šiling je razgovarao sa Samuelom Gugisbergom, predsednikom švajcarskog Udruženja poljoprivrednika i proizvođača koja se zalažu za racionalnu i produktivnu poljoprivredu. Prema njegovom mišljenju, Švajcarska trenutno ima stopu samodovoljnosti hranom od oko 54 odsto.

"To će se znatno pogoršati ako se inicijative prihvate, jer će pasti prinosi", upozorio je Gugisberg rekavši da smatra kako poljoprivrednici neće moći da proizvedu dovoljno hrane.

Pojašnjava i da PVI inicijativa takođe svojim zahtevima utiče na faze prerade, a kao primer navodi da tamošnja hvaljena industrija čokolade ne bi pronašla dovoljno kakaa na svetskom tržištu da udovolji ovim zahtevima.

Bez biocida nema higijene, a pesticida šećerne repe
Napomenuo je da zabrana uključuje i biocide. Reč je o sredstvima koja se koriste za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju te zaštitu materijala od štetočina bez kojih bi bilo upitno zdravlje životinja.

"Higijena staje i čišćenje sistema za mužu je vrlo bitno", upozorio je dodavši da to u pitanje dovodi i 160.000 radnih mesta. Smatra da inicijatori nisu sve aspekte razmotrili do kraja.

"Uzgoj šećerne repe bez pesticida zapravo nije moguć", govori on, a na što se nadovezao dr Kremer-Šiling komentarišući da bi te kulture nedostajale u plodoredu te da bi se uzgajalo više kukuruza i pšenice, što nije u skladu sa bioraznovrsnošću.

Gugisberg pojašnjava da TWI traži zabranu svih pesticida, čak i onih bioloških. Organska poljoprivredna gazdinstva u toj zemlji trenutno primaju više podsticaja u odnosu na konvencionalna, a smatra da bi to morale da preduprede više cene nego što su danas za organske proizvode.

Kremer-Šiling ga je takođe pitao i kako Švajcarska namerava da hrani životinje isključivo svojom hranom na šta mu je odgovorio da ta država već ima stopu samodovoljnosti stočne hrane od 85 odsto, ali smatra da to neće biti dovoljno. Što se tiče zabrane profilaktičke upotrebe antibiotika kaže: "To je već zabranjeno u našoj zemlji", komentariše i dodaje kako je predlog inicijatora čisti kliše.

Skuplja hrana ugrozila bi turizam
Dalje, napominje da je problem i to jer razmena hrane za stoku između farmi nije dopuštena te da bi u sušnim godinama kada je nedostaje došlo do masovnog klanja. Međutim, smatra i ako bude viška krme, njome se ne bi moglo trgovati jer kupac u nju ne bi smeo ništa da doda pa stoga misli da će ona završiti u postrojenjima za biogas ili komposištima.

"Ako se snabdevanje hranom sve više ograničava, uvoz će postati neizbežan. Trgovine na granicama uz Švajcarsku doživeće još veći procvat, a mogao bi da pati i turizam zbog skuplje hrane", mišljenja je Kremer-Šiling. S njim se slaže i njegov sagovornik koji tvrdi da mnogi stanovnici sa nižim primanjima neće moći sebi da priušte hranu.

Kao pozitivno u ove dve inicijative prepoznaje to da stanovništvo sve više zanima politika kvaliteta zemljišta i hrane, ali i činjenicu da lokalnu proizvodnju treba zaštititi određenom carinom na kvalitet uvoza.

"Imamo jedan od najviših svetskih standarda za dobrobit životinja, smanjili smo upotrebu pesticida za 40 odsto u poslednjih 10 godina i prepolovili upotrebu antibiotika", zaključio je rekavši da smatra da Švajcarskoj nisu potrebne ove inicijative i pozvao glasače da dva puta razmisle pre donošenja odluke.

Agroinfo.rs/agroklub.rs

O potpunoj zabrani pesticida uskoro glasaju Švajcarci