Biostimulatori su mikrobiološka đubriva koja se koriste u đubrenju ratarskih kultura i koji pomažu biljkama u njihovom rastu i razvoju. U nastavku teksta saznajte zbog čega su sve korisni i kako je najbolje koristiti ih.

Biostimulatori nalaze svoju primenu kod strnih žita, voća, povrća, vinove loze i cveća. Osim u konvencionalnoj, ova sredstva se koriste i u organskoj proizvodnji jer predstavljaju prirodan proizvod bez hemijskih dodataka koji pozitivno deluje na biljke, zemljište i generalno na životnu sredinu.

Na kvalitet rasada značajno utiče kvalitet semena, temperatura, izbor i vlažnost supstrata, svetlost i relativna vlažnost vazduha. Međutim, problem može nastati kod presađivanja na otvoreno polje ili negrejane plastenike kada dolazi do trenutnog abiotskog stresa i privremenog zastoja rasta biljaka. U ovom slučaju, da bi se biljka brže privikla na novonastale uslove, može se tretirati biostimulatorom.

Faza primene biostimulatora

Biostimulator koji sadrži huminske kiseline, aminokiseline, proteine, peptide, polisaharide i vitaminski kompleks, aktivno pomaže kod razvoja korena rasada i povećava otpornost korena u slučaju tretiranog zemljišta sa pesticidima ili na zaslanjeno tlo. Folijarni na bazi aminokiselina (prolin i triptofan) pojačavaju fotosintetsku aktivnost biljke, pomažući brzo prevladavanje usporenog rasta rasada koji je uzrokovan nepovoljnim uslovima okoline. Takođe, određeni biostimulatori se mogu primeniti od faze setve do presađivanja ili kasnije. U ovom slučaju se koristi grupa sredstava koja sadrži glukozide (energetski faktori rasta) i aminokiseline (arginin i asparagin). Ovo su aktivne materije koje stimulišu razvoj korena (rizogeneza). Pošto je najveći rizik od propadanje biljke upravo period presađivanja, ova biostimulatori će stimulisati stvaranje novih izdanaka korena, te korenovih dlačica, što će doprineti da se biljka lakše prilagodi novim uslovima.

Sastav biostimulatora i njihovo dejstvo

Biostimulatori su sredstva koja mogu da smanje upotrebu đubriva i povećaju prinos i otpornost na vodu i temperaturne stresove. Takođe, pozitivno utiču na rast i fiziologiju biljaka. Neki od njih deluju kao faktori koji izazivaju sistemsku stečenu otpornost biljaka na patogene ili oštećenja, dok drugi pružaju mikroelemente, korisne hranljive materije ili organska jednjenja, spremne za upotrebu u biljkama. Neka od ovih sredstava sa stimulativnim i svojstvima đubriva su registrovana kao organska-mineralna đubriva, a neka kao biostimulatori.

Smanjena upotreba đubriva

Usled upotrebe biostimulatora, može se smanjiti upotreba đubriva na otvorenom polju i u hirdoponskom uzgoju. Ovako se takođe čuva i životna sredina , manja su zagađenja, a primenom biostimulatora povećava se ukupan sadržaj azota u listu i stopa fotosinteze kao i koncentracija biljnih pigmenata.

Na našem tržištu postoji mnogo preparata biostimulatora koji su dobri, ali treba ispoštovati deklaraciju koju oni nose. Svaku primenu đubriva treba uraditi uz agrohemijsku analizu zemljišta i samo tako će se ostvariti veliki prinos useva uz optimalni trošak proizvodnje.

Agroinfo.rs

BIOSTIMULATORI: Primena i korist ovih sredstava na gajene useve