Демографија ( народ - описивати) је друштвена наука о становништву. Овај термин је први употребио белгијски статистичар Ашил Гијар .

Демографија истражује и проучава законитости и правилности у биолошком и миграторном кретању становништва, промене у демографским структурама (биолошким, социо-економским и интелектуалним), проучава какве су врсте те законитости, њихово квантитативно и квалитативно деловање и утврђује међусобне односе кретања становништва са другим друштвеним и економским појавама.
Демографија као наука о динамици становништва обухвата проучавање његове величине, структуре и поделе, као и то како се становништво мења током времена због рађања, умирања, миграција и старења. Демографска анализа може да се односи на целокупно становништво или групе дефинисане критеријумима као образовање, националност, религија, економска активност и осталим. Постоји много подела демографије по различитим критеријумима. Најчешће се у европским земљама дели на: медицинску, математичку, социјалну и економску. Гране математичке, економске и социјалне демографије су се веома развиле последњих година.

Честа подела демографије је и на формалну и метеријалну демографију. Формална демографија проучава чисте демографске варијабле: рађање, умирање, миграције и статистичке манипулације у вези ових показатеља. Материјална демографија (популатион студиес) је шире поље демографије које подразумева проучавање: фертилитета, морталитета, и миграција у ширем социо-економском и културном контексту користећи притом квантитативне и квалитативне методе.

Важни појмови у демографији:

* Општа стопа наталитета, годишњи број живорођених на хиљаду становника средином године посматрања. Пошто ова мера зависи од укупног становништва то је она више мара раста становништва него мера нивоа рађања.
* Општа стопа плодности или фертилитета, годишњи број живорођених на 1000 жена у фертилном контингенту (често се узима период од 15. до 49. године старости, али понекад и од 15. до 44. године).
* Специфичне стопе фертилитета по старости, годишњи број живорођених (од мајки старих између џ до џ+н) на 1000 жена у одређеним старосним групама (обично старост по петогодишњим старосним групама 15-19, 20-24 итд.)
* Општа стопа смртности или морталитета, годишњи број умрлих на 1000 становника средином периода посматрања.
* Стопа смртности одојчади или инфантилног морталитета, годишњи број умрле деце млађе од 1 године на 1000 живорођених.
* Очекивано трајање живота, број година које појединац одређене стрости може очекивати да ће доживети из актуелни ниво смртности по старости.
* Стопа укупног фертилитета, број живорођених на 1 жену у њеном репродуктивном животу, ако буде рађала по истим специфичним стопама фертилитета по старости као и у години посматрања, то јест то је сума специфичних стопа фертилитета по старости. За просто обнављање становништва потребан је ниво од око 2,14 деце по жени, при ниским морталитетним условима.
* Бруто стопа репродукције, број женске деце које ће родити жена у току свог репродуктивног периода по актуелним специфичним стопама фертилитета, а може се израчунати и као производ стопе укупног фертилитета и вероватноће рађања женског детета (0,485).
* Нето стопа репродукције, број женске деце које ће родити једна жена по истим специфичним стопама морталитета и стопама фертилитета као у години посматра, то јест ако буде изложена датом распореду рађања и умирања. За просто обнављање становништва потребно је да ова мера буде 1, што би значило да свака жена роди 1 женско дете. Ова мера се може добити и као производ бруто стопе репродукције и медијане вероватноће доживљења за старост од 50 година.

 Izvor:rs/sr.wikipedia.org

Демографија