Rudnjača je gljiva koja postoji u jestivom i otrovnom obliku. U nastavku teksta saznajte njihove osnovne karakteristike i kako ih možete razlikovati.

Rudnjača (jestiva)

Rudnjača (lat. Agaricus campestris) je jestiva pečurka iz reda Agaricales. Široko je rasprostranjena po svetu. Može se naći u Evropi, Aziji, severnoj Africi, Australiji, na Novom Zelandu i u severnoj Americi. Živi na travnjacima, livadama, pašnjacima, u voćnjacima i vrtovima, od nizijskog do planinskog područja. Može da raste pojedinačno ili u većim grupama, i to od kraja proleća do kasne jeseni.

Karakteristike

Šešir je bele do svetlosmeđe boje i mesnat je. U početku je okruglastog oblika a kasnije postane pljosnat. Širok je 5-12cm. Listići su gusti, slobodni, svetlosmeđe boje koja se polako menja u crvenkastu. Kada spore sazru, postaju tamnosmeđi do crni. Drška je bela, valjkastog je oblika, visoka 3-8cm. Meso je čvrsto, debelo, belo, na prelazu malo crvenkasto, prijatnog mirisa i ukusa.

Upotreba

Gljiva rudnjača je jestiva, odličnog kvaliteta, a može se jesti i sirova. Osim toga, može se termički obrađivati i konzumirati kao prilog uz različita jela.

Rudnjača (otrovna)

Otrovna rudnjača (lat. Agaricus xanthodermus) je vrsta pečuraka iz roda Agaricus. Srodna je šampinjonu, ali je nejestiva i blago otrovna. Može se naći u svim šumama, od proleća do jeseni.

Karakteristike

Šešir je prečnika 8-15 cm. U početku je loptasto zvonast, zatim se otvori, ali ostaje i dalje poluloptast. Imaju jaku tendenciju da na dodir postanu hromasto žute boje, koja nikada ne prelazi u smeđu. Listići su u mladosti izrazito ružičasti, zatim postaju čokoladni i na kraju crni. Drška pečurke je vitka, dugačka do 15cm, bele boje i zadebljana u osnovi. Na dodir, drška požuti. Ona nosi i opnast beli prsten, koji se kao suknjica spušta niz dršku.

Meso ove gljive je kompaktno, neprijatnog mirisa na mastilo, jodoform, hlor i nagorelu gumu. Na dodir i na preseku, a naročito u zadebnjanoj osnovi drške, meso dobija hrom žutu boju. Miris ponekad nije suviše izražen, ali termičkom obradom se snažno ispoljava. Spore u masi su čokoladno smeđe.

Pečurka je blago otrovna. Čestim konzumiranjem dolazi do akumuliranja toksina u jetri i bubrezima, što vremenom izaziva poremećaj rada tih organa.

Upotreba

Dovoljno neobavešteni i neoprezni sakupljači gljiva poistovećuju je sa jestivim šampinjonima, zato što na prvi pogled veoma liče. Zanemaruju hromasto žutu boju u korenu drške pa i neprijatan miris tokom kuvanja, jer se on ublaži sa začinskim dodacima. Konzumiranje ove pečurke svakako ne izaziva trenutno fatalni ishod, ali preporuka je nikako je ne konzumirati.

Agroinfo.rs

Ova pečurka ima svoju JESTIVU i OTROVNU verziju, a naučite i kako da ih prepoznate