Латински назив ове гљиве, Ентолома долази од старогрчке ријечи ентос, што значи унутарњи и ријечи лома, што значи руб, као асоцијација на повијени руб клобука што је случај с више врста унутар рода. Назив цлyпеатум латинског је поријекла и значи попут округлог штита.

Средње је велика гљива коју карактеризира симбиоза с воћкарицама и често расте у облику вилиних кола. За већину представља добру јестиву гљиву, али према неким изворима убраја се у сумњиве и чак и отровне гљиве.

Шешир:
пречника је од 4-10 cm. Меснат је, у младости звонолик, касније раван са израженим централним испупчењем. Површина је глатка и хигроскопна. Боје је црвенкасто смеђе. Ивица је подврнута.

Листићи:
веома широки, прво бели, затим ружичасти.

Дршка:
висока око 10 cm, у почетку пуна, затим постане шупља, витка, прљавобела.

Месо:
смеђкасто, мало влакнасто. Мирише на свеже брашно, укус је пријатан.

Отисак спора:

 У младости је бијеле боје, затим њежно ружичасте, прљаво ружичасте или сивосмеђе, а у зрелој доби с црвенкастим одсјајем. 

Станиште:
расте у круговима у воћњацима, око воћки. Најчешћа је у шљивицима током пролећа.

Могућност замене:
слична јој је такође јестива Entoloma aprile, која расте у исто време, али на пропланцима у листопадним шумама и нешто је мањих димензија.

 Напомена:
Шљивоваче расту у круговима око стабала воћки, често сакривене од наших очију испод траве. Први поглед на воћњак готово увек ће вам донети разочарење: нећете их видети. Тек када мало разгрнете испреплетену траву, схватићете да се око стабала налазе читава гнезда. У једном воћњаку је могуће убрати чак 10 kg ових гљива. Најбоље су припремљене у гулашу. Ако желите да их сачувате за зиму, мало их продинстајте са црним луком и оставите у замрзивач.

Izvor:zdravasrbija.com

Шљивовача