Како у летњим месецима смањити ризике од топлотног удара говеда? Какве услове фармери за ту сврху морају да обезбеде? Како на време препознати симптоме топлотног удара?

Неколико натпросечно топлих дана крајем маја свакако су први аларм за све фармере који се баве производњом млека и који на својим газдинствима имају високопродуктивна млечна грла. Ситуација још није забрињавајућа, али ускоро наступа период у којем ће температуре ваздуха достизати вредности изнад 30ºЦ. То је за свако говедо веома велики топлотни стрес.

Први могући видљиви симптоми су слабија конзумација хране, веће потребе за пијаћом водом, те опадање производње млека и слабији прираст. Уколико немају добре услове у шталама, краве при високим температурама троше више енергије, дају и до 30 % мање млека, те имају лошију репродукцију. Наведене последице код фармера могу да буду и знатно веће, јер осим могућих високих температура, ситуацију додатно отежава и велики број неодговарајућих објеката у којима се гаје говеда. Управо у таквим објектима сви недостаци постају препознатљиви у летњим месецима.

Симптоми топлотног стреса говеда
Уз високе температуре преко 30ºЦ, повишена релативна влажност ваздуха и недовољно проветравање, сасвим сигурно доводе до појаве тзв. топлотног удара код говеда. Најизраженија појава симптома топлотног стреса је у поподневним сатима са приметним отежаним дисањем и знојењем, а јављају се и други симптоми:

- Повишена телесна температура
- Веће потребе за пијаћом водом
- Смањена конзумација хране
- Краве често леже уз рубове зидова
Уз неодговарајућу припрему објекта са природним или вештачким системом вентилације последице могу да буду погубне за економску оправданост. Управо то је оно чему и сточари посвећују највише пажње. Међутим, у летњим данима посебну пажњу треба посветити условима и кравама обезбедити температурну удобност. Код говеда, термонеутралне тачке крећу се од 5 до 25ºЦ. Све преко тога, уз високу влажност, доводи до раније наведених симптома топлотног стреса, а у крајњем производном сегменту до:

Смањене производње млека (30 - 50%)
Мање плодности (до 50%)
Смањене имунолошке способности (повећане појаве маститиса)
Шта учинити када се примете симптоми?
Говеда са уоченим симптомима топлотног стреса неопходно је брзо издвојити под надстрешницу, где има довољно сенке/хлада и омогућити им непрекидан приступ свежој пијаћој води. Потребно је искористити све предности природног или вештачког расхлађивања. У таквим ситуацијама фармери, у недостатку расхладних система и опреме, користе разне импровизоване начине расхлађивања. Свакако нарочиту пажњу треба обратити и избегавати просторе са промајом, не квасити зидове и подове штала и не поливати говеда хладном водом, већ постепено их хладити прскањем. Пре свега потребно је влажном крпом прекрити главу и потиљак говеда, јер су мозак и продужена кичмена мождина најкритичнији, а и терморегулациони систем на потиљку допринеће брзом повлачењу симптома топлотног стреса. Наравно, уколико се симптоми и после тога наставе, обавезно је обратити се најближој ветеринарској станици. Све температуре изнад 24ºЦ уз одређени проценат влажности ваздуха су сигнали за опрез и корак ка обезбеђивању оптималних зоохигијенских и микроклиматских услова у шталама/фармама.

Како спречити настајање топлотног удара говеда?

Изрека да је боље спречити него лечити, свакако има смисла и у производњи млека у топлим летњим месецима. Да би та производња што мање трпела, а фармер имао разлог да буде задовољан економском оправданошћу, неопходно је предузети одређене радње како би се ризик од појаве топлотног удара музних крава свео на најмању меру.

Велика важност зоохигијенских услова
Обезбедити најбоље зоохигијенске услове у шталама држећи говеда у проветреном простору са отвореним прозорима или употребом вентилатора. Свакако не би требало да се штеди на систему за расхађивање, односно на употреби вентилатора. Говедима треба обезбедити довољну количину свеже пијаће воде. По потреби користити надстрешнице за држање говеда и тако смањити нагомилавање говеда у шталама. Уколико говеда излазе на пашу у отвореним системима узгоја, испашу организовати у раним јутарњим сатима, када су температуре знатно ниже. Код исхране у шталама, обезбедити уравнотежени оброк с беланчевинама, енергетским компонентама и липидним састојцима у одговарајућој сразмери и у зависности од лактационе фазе краве. Сточари не би требало да буду изненађени због количински мање конзумације хране, јер говеда у летњим месецима једу мање, како би смањила телесну температуру.

Izvor:agroklub.rs

Како спречити топлотни стрес говеда?