Када говоримо о агробизнису у Србији, говедарство још увек није довољно развијено у погледу месне производње. С обзиром на услове који постоје код нас, Србија би могла да буде извозник врхунског производа, али то захтева прилагођавање иностраним тржиштима.

Постоји неколико проблема са којима би се потенцијални узгајивачи који за циљ имају извоз сусрели а то су: избор расе говеда за узгој, начин узгоја, начин обраде тј. транжирања трупа после клања и на крају третирање финалних комада. За сада ћемо се бавити само расама.

У Србији су најпопуларније расе Холштајн и Симентал. Холштајн је позната раса у целом свету као изузетно млечна, док је Симентал, иако задовољавајуће млечности, ипак боља као товна.

На тржиштима Западне Европе, Северне Америке и Јапана, на којима говеђе месо у различитим облицима достиже вртоглаво високе цене, купци ипак траже нешто друго. У њиховим месницама нећете наћи бут, шол, ружу, врат или леђа већ одреске тј. стекове.

Које расе су тражене на Западу?

За производњу квалитетног одреска, треба почети са избором расе. Наравно, нису све расе пођеднако доступне домаћим произвођачима, али са развојем долази и доступност.
На првом месту је раса Ангус тј. Црни Ангус. Иако пореклом из Шкотске, у Сједињеним Америчким Државама ово је најпопуларнија раса за тов. Један од разлога је ефикасност говеда ове расе у тову - јако брзо добијају на тежини.

Следеће место је резервисано за расу Херефорд. Ова раса се изузетно лако прилагођава свим климатским условима. Као и Ангус, врло је ефикасна и за кратко време постиже велику килажу, али је јефтинија. Због тога се често укршта са Ангусом.

Треба поменути и расе Пијемонт и Шароле. Шароле потиче из Француске и коришћена је за радове у пољопривреди. Због тога је еволутивно изузетно мишићава, а кожа јој је изузетно цењена у индустрији.
ПИјемонт је јако специфична раса која потиче из Италије. Она има генетску аномалију због које мишићи расту више него код других раса. Месо ових говеда је значајно мање масно, и богатије протеинима од Ангуса.
Али ако сте мислили да је више мишића и мање масноће предност, преварили сте се. Најскупљи и најцењени одресци су управо они који су прошарани масноћом. И што више подсећа на мермер, то је скупље месо. За то не постоји бољи пример од јапанске вагју (њагyу) говедине која достиже цену и до 500 долара за килограм.

Наравно и мање масни комади ће наћи купце, али је мало вероватно да ће икада постићи цену коју постижу добро прошарани комади. Због тога се и Шароле и Пијемонт често укрштају са Ангусом. А сваки врхунски кувар и сладокусац ће вам рећи да 90% укуса стека долази управо из масноће.

 Izvor: agromedia.rs

Које расе говеда су погодне за тов?