Гајење јуница понекад може да прати појава одређених проблема, као што су маститис, прерастање папака, сметње у репродукцији, сисање и слично. Ево како их приметити и решити на време.

Маститис јуница
Без обзира што виме јуница није активирано, нека испитивања показала су да и код њих, цело виме или поједине четврти могу бити инфициране бактеријама. Због настанка неких стресних ситуација (проблеми у варењу хране, проблеми приликом телења), које доводе до пада отпорности организма, и те врсте бактерија могу да доведу до појаве невидљиве или чак и видљиве упале вимена.

То се углавном дешава неколико дана пре телења па до десетак дана после телења. Када у неком већем запату приликом телења, више од 5% јуница покаже видљиви маститис или се код више од половине првотелки на првој контроли млечности установи више од 100 000 соматских ћелија у милилитру млека, то је знак да у стаду постоји проблем са вименом.

Упалу вимена је практично немогуће у потпуности елиминисати из неког запата. Да би се ипак могућности за њену појаву код првотелки свеле на најмању могућу меру, треба предузети неке превентивне мере.

Непосредно по телењу код женске телади треба стручно уклонити прекобројне сисе (пасисе). Код грла која се држе у групи важно је спречити међусобно сисање. За смештај грла треба обезбедити чисте и суве објекте, посебно у последња 2 до 3 месеца пред телење. У истом периоду треба повремено вршити контролу ткива вимена. Ако у стаду већ постоји проблем са честом упалом вимена препоручује се умакање сиса у дуготрајно дезинфекционо средство једном недељно, а у крајњем случају и примена антибиотика продуженог деловања на 6 до 8 недеља пре телења.

Прерастање папака

Пракса је код већине наших одгајивача да грла држе у везаном систему. Немогућност кретања ван објекта већ је довољан предуслов да и код јуница дође до прерастања папака. Но није редак случај да до тога дође и код грла која се држе слободно, ако одгајивач не обраћа потребну пажњу. Већ са 9 до 10 месеци старости јуница, треба вршити контролу раста папака.

Папци правилног облика стварају предуслов за добар пораст, добру плодност и бољу млечност у лактацији која следи. Неправилан став ногу услед слабих кичица, доводи до оптерећења пете, а то има за последицу издужење папака пошто се слабије троше у вршном делу. Понекад то може да буде у вези са оцем јунице. Зато при избору бикова за вештачко осемењавање и на овај детаљ треба обратити пажњу, тј. за осемењавање би требало бирати бикове који дају потомство правилних ставова ногу.

Поремећај плодности у јуница
Код јуница и ово може да буде један од проблема у одгоју, али ипак у пракси није тако често присутан. Да би се као проблем уочио, ако ипак до тога дође, полно зрела грла код којих се очекује осемењавање, треба редовно пратити и посматрати. Сваку неправилност у појави и испољавању еструса и евентуалну појаву исцедка из полних органа треба редовно евидентирати, а грла на одговарајући начин третирати да би у очекиваном узрасто била оплођена и правовремено ушла у производњу млека.

Сисање јуница
Код телади која се држе групно, после напајања на цуцлу, нека од грла покушавају да сисају друга грла или се чак и узајамно сисају. Ту навику могу да задрже и у каснијем периоду, па да то раде и као јунице. Последице такве навике су оштећења па и упале вимена код јуница или приликом првог телења. Ако се већ на првом телењу појави проблем са вименом, онда је јасно колико то може да буде и штетна и опасна појава. У пракси постоје два решења овог проблема.

Један начин је да се јуницама које покушавају да сисају друга грла или се пак међусобно сисају, на нос стављају металне или пластичне брњице са шиљцима. Други начин је да се јунице, ако се држе слободно, издвајају из групе и везују и тиме онемогуће да сисају друга грла.

Izvor: agromedija.rs

Најчешћи проблеми у одгоју јуница и како их избећи