Moderna tehnologija uzgoja i intenzivna govedarska proizvodnja uslovile su način izgradnje štala, kao i tehnologije koje su u njima.

U objektima koji su nedovoljno obezbjeđeni od spoljašnjih klimatskih faktora, povećavaju se potrebe za dodatnim regulisanjem mikroklime u staji, kao što su ventilatori, raspšivači itd. Držanje krava u štalama, ne podrazumjeva samo zaštitu životinja od različitih spoljnih faktora, već nudi bolje uslove za praćenje ishrane krava, za povećanje proizvodnih sposobnosti (lakša manipulacija sa kravama i jednostavnija kontrola određenih pojava), prilagođavanje navika krava savremenim načinima proizvodnje, zaštitu pašnjaka itd. Važan faktor je svakako i čovek, to jest njegov odnos prema životinjama. Svesni smo da su klimatske promene sve izraženije i snažnije u svom negativnom delovanju na celokupan prirodni sistem.

Kada se govori o dobrobiti domaćih životinja u odnosu na klimatske uslove, misli se pre svega na ekstremne situacije, kao što su visoke ili niske temperature, jake vetrove, obilne padavine itd., koje mogu negativno uticati na zdravlje životinja, te umanjiti prihode za vlasnika. Kada se govori o dobrobiti domaćih životinja u odnosu na klimatske uslove, misli se pre svega na ekstremne situacije, kao što su visoke ili niske temperature, jake vetrove, obilne padavine itd., koje mogu negativno uticati na zdravlje životinja, te umanjiti prihode za vlasnika.

Toplotni stres produžuje lečenje bolesnih životinja, životinje su umornije, jetra je masnija, učestali i povećani mastitis, dolazi do negativnih reakcija na vakcinisanje, a češći su i abortusi. Uopšte negativne posledice toplotnog stresa su: niži prijem hrane, lošija konverzija hranjivih materija, povećan prijem vode, pad proizvodnje mleka, promene sastava mleka, promene u sastavu kolostruma, lošija plodnost, slabiji embrionalni razvoj, sporiji rast i razvoj jedinke.

Negativan uticaj mikroklimata se može izbeći ili bar smanjiti. Međutim potrebno je imati pravovremenu i realnu informaciju, dobru prognozu, da bi na vreme reagovali.

Uticaj niskih temperatura

Niske temperature su uvek manji problem od visokih temperatura. Međutim, tu postoji jako velika opasnost od relativne vlažnosti vazduha, naročito u objektima gde nije dobro regulisana mikroklima.

Koliko je visoka temperatura opasna za životinje tokom leta, toliko relativna vlažnost vazduha utiče na pojavu stresa tokom zime. Čak u decembru mogu da se jave dani, kada su životinje izložene toplotnom stresu. 

Reč je o pojavi hladnog stresa, gde dolazi do poremećaja u reprodukciji i proizvodnji. Ipak, životinje mnogo lakše podnose niske nego visoke temperature.

Odgajivač u ovom periodu treba da obrati pažnju da životinje nisu vlažne i ne bi trebale da borave na otvorenom prostoru ili u prostoru gde postoji promaja i intezivno strujanje vazduha. Danas su odgajivači sve više upućeni na upotrebu tehničko-tehnoloških rešenja i načine upravljanja toplotnim stresom kod životinja, to je moguće na većim, modernim farmama, koje poseduju određenu strukturu.  Manji proizvođači takođe imaju isti problem, a najveći problem imaju srednje farme. One najčešće nastaju tako što odgajivač povećava broj grla iz sopstvene reprodukcije ili kupovinom, ali u isto vreme ne povećava smeštajni kapacitet.

Odgajivači, jednostavno, moraju da investiraju u adaptaciju objekta, u njegovo prilagođavanje našim klimatskim uslovima, ali na prvom mestu – broju životinja. Za proizvodnju nije bitna samo životinja, već i uslovi u kojima će ta životinja da proizvodi. Svaka farma, koja se komercijalno bavi proizvodnjom, bez obzira da li je mala, srednja ili velika, ako je proizvodnja mleka primarna proizvodnja, mora mnogo da povede računa o objektu, mogućnostima kontrole mikroklime unutar objekta, a onda i na sve ostalo: od ishrane, preko nege životinja, do zdavstvene zaštite.

Otpornost na toplotni stres sve više zavisi od genetskih karakteristika životinja, pa je važan i izbor grla.

Izvor:luksmart.net

Uticaj niskih temperatura: Pojava hladnog stresa stoke